Dragomir rešetao iz straha

Mesto obračuna: Kuća Minića i fotografije Dragomirove pokojne supruge Marice

 

Drama u stilu američkih filmova počela je u nedelju, oko 12 časova, a sve se ubrzo pretvorilo u pravi košmar u kome je učestvovao veliki broj policajaca, uključujući pripadnike antiterorističke jedinice SAJ, i pregovaračkog tima MUP-a Srbije. Pucalo se bukvalno sve do trenutka Dragomirove predaje, a 67-godišnji Živko Jovičević iz Hamburga i jedan od njegovih prvih komšija se baš tog trenutka zadesio na tremu kuće.

- Bilo je strašno, ali ipak više su mi se uplašila deca u Nemačkoj nego mi, mada se pucalo bukvalno od podneva do kasno uveče. Kada se onolika policija sjatila od nas su tražili da pogasimo sva svetla i da se povučemo u kuću i odatle smo slušali razmenu vatre, kao na filmovima - priča Jovičević.

Uhapšen posle pregovora: Policajci odvode Dragomira Minića

 

Njegova deca, sin Života i kćerke Zorica i Biljana su zvale bukvalno na svakih nekoliko sati jer su preko interneta i televizije videli svašta. Međutim, zvali su i drugi iz dijaspore, zato što je u selu od oko 1.000 duša - nekoliko stotina u Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj.

- Mislim da se uplašio da neko ponovo pokušava da ga opljačka. Priča se čak da su ispred njegove kuće bila parkirana neka kola koja su, sa prvim pucnjevima, nestala. Iskreno, i ja sam se uplašio i sam sam bio tri puta žrtva pljačke. Jednom smo bili na moru u Crnoj Gori, a dva puta dok smo bili u Nemačkoj. Jednostavno, znaju koje su naše, dobrostojeće kuće, a Dragomir je zaista bio jedan od najimućnijih od svih nas. Imao je nekoliko automobila i 18 garaža za sve moguće poljoprivredne mašine - priča Živko.

Vukomir Kovačević

I Vukomir Kovačević (55) čiji sin Darko živi i radi u Frankfurtu kaže da je reč o ogromnoj tragediji koju Dragomir nije zaslužio.

- Pa čovek je imao toliko para da je mogao da živi na bilo kom delu sveta. Mene je jednom ugostio u Minhenu i tamo sam se osećao kao Bog. Nažalost, u poslednje vreme je malo više pio, verovatno zato što je ostao sam, bio je u paranoji da će neko da ga opljačka, pošto je stalno primao telefonske pretnje i ucene - kaže Vukomir.

Meštani Metikoša kažu da je Dragomir Minić bio jedan od viđenijih meštana. Pošten, imućan, ali i uvek voljan da pomogne u nevolji.

- Posle prve pljačke kuće ugradio je video nadzor i poseban agregat za struju. To obezbeđenje je platio 20.000 evra, pa verujem da je policiju najviše i zbunilo kada su selu isključili struju da bi upali u kuću. Ali, ko ga ne bi razumeo. Nije on u Nemačkoj brao kruške, već je naporno radio 40 godina da ima sve ovo što je stekao - dodaje Milan Ilić (47), jedan od meštana ovog kraljevačkog sela.

Ljubazno nas je odvezao do lokalnog groblja kako bi smo se uverili koliko je Dragomir bio vezan za pokojnu suprugu Maricu koja je preminula pre 10 godina. Njene fotografije, uveličane su postavljene na fasadi kuće, a na spomeniku na groblju - Dragomir, Milica i kuče Jole.

- Nisu imali dece, a mnogo je voleo svog psa. Sa njim je automobilom svakih mesec dana išao ka Nemačkoj, jer se kuče plašilo aviona. Ako posediš kod njega više od sat vremena u kući, obavezno se zove meze i piće iz kafane. Bio je dobar domaćin koji je cenio svakog gosta - priča 73-godišnji Tihomir Kuč.

Tihomir Kuč

Pre osam godina se vratio iz nemačkog grada Ulma gde je radio 35 godina.

- Odlično smo se znali. Prvo je radio u Francuskoj, a onda ga je supruga Mara nagovorila da pređu u Nemačku, u Minhen gde je radio u fabrici BMW. I sinovcima je tamo pomogao.

- Navodno je bio malo popio, pa legao u dvorištu, ispod jabuke, a zet i taj čovek koji mu je doneo hranu su ga uneli u kuću. Šta i kako se potom desilo ne znam, ali ubrzo je zapucao i na jednog i na drugog. Posle je taj radnik iz kafane zakuvao stvari rekavši da je video mrtvo telo u kući. Kakvo crno mrtvo telo. Ako Dragomir ne bi pomogao, onda nikome ne bi ni odmogao - veli Tihomir.

Samo reči hvale ima i 74-godišnji Milan Stevanović koji ga je znao 50 godina.

- Prvo je radio kao stolar u Ratini, u Raškoj, a onda su se preselili ovde. Mnogo se patio dok nije otišao u Nemačku, ali tamo se njegova marljivost isplatila. Samo reči hvale imam za njega i zato i sumnjam da je neko hteo da ga opljačka i da se on uplašio - objasnio je Stevanović.