Knez zbunio sultana

Predsedniku srpske vlade Jovanu Marinoviću, koga su u savezu smatrali veoma spremnim da sasluša i posluša "prijateljski savet" iz inostranstva, 1874. stavili su do znanja da knez Milan Obrenović neće biti primljen ni u Berlinu, ni u Petrogradu ni u Beču ukoliko prvo ne ode na poklonjenje sultanu Abdulu Azizu.

Marinović je požurio da ugovori posetu Carigradu. Od ranije su sa Turskom bila sporna dva pitanja: železnička pruga preko Niša za vezu sa Carigradom i Solunom i predaja Malog Zvornika iz turskih u srpske ruke.

Turska je uoči posete dala pristanak za gradnju pruge, ali ne i gradu u Mačvi da dobije srpski suverenitet. Trojecarski savez je smatrao da to pitanje ne bi trebalo da bude prepreka poseti kneza Milana Carigradu. Rusija je, preko svog ambasadora u turskoj prestonici uredila svečani prijem kod turskih velikodostojnika. Domaćin srpskoj delegaciji je bio sam veliki vezir.

Marinović je diplomatski iskusno postavio tada pitanje Malog Zvornika, ali mu je rečeno da je bolje da se ono rešava posle posete kneza Milana. Međutim, srpski knez nije poslušao savet. Prilikom audijencije, to pitanje je iznenada postavio sultanu.

Abdul Aziz je dao odgovor iz koga ništa nije moglo da se razabere, i odmah posle završenog sastanka smenio svog ministra inostranih poslova, jer ga nije obavestio šta će ga "kaurski knez" pitati. Knez je u Srbiji dočekan kao veliki borac za srpska prava, iako ni on, ni premijer Marinović nisu bili zadovoljni posetom. Turska je još više zaoštrila odnose sa Srbijom. Na granici sa Bosnom pojačala je garnizone.

Srpski poslanik u Carigradu je bio izložen stalnim uvredama i poniženjima, a gradnja pruge je zaustavljena pod izgovorom da nema dovoljno novca. I, što je bilo najvažnije, turske uhode su saznale da su velike sile u Trojecarskom savezu odlučile da Balkan bude miran, pa Turke više nisu brinuli srpski protesti, jer je znala da Srbija na svoju ruku ništa neće preduzimati, pošto bi, lišena moćne podrške, pretrpela siguran poraz.