"Preljina draža od TV ekrana"

- Poslednji put sam pevao u Ivanjici na tradicionalnoj manifestaciji "Nušićijada" i to na večeri posvećenoj pesmama Tome Zdravkovića. Cilj je bio da se svi podsetimo lepih pesama, dobrih, starih vremena. Zaista sam uživao. Izbegavam da se pojavljujem u medijima, jer dugo pevam, dugo sam u svetu muzike i sve to mi je malo dosadilo.

- Od 2004. godine sam u penziji, red je da se povučem sa javne scene i da ostavim mesta drugima, mlađima. Meni je lepše kad u mom dvorištu uzmem motornu testeru da sečem drva ili kosu da pokosim travu. Baš uživam u seoskim poslovima, a uveče sednem sa društvom, ma milina jedna - kaže Topalović.

Više nema lepih pesama?
- Ne čujem nešto mnogo lepih pesama. Ali, to ne znači da neke od ovih novih pesama neće jednog dana biti "stare, dobre pesme". To sada ne možemo znati, potrebno je da prođe vreme da bismo videli hoće li te pesme zaživeti u narodu, po kafanama, na veseljima. Neke pesme decenijama žive u narodu, a kada su se prvi put čule, niko nije mogao ni da sanja da će nadživeti vreme u kojem su nastale.
 

Danas je sve lakše Pratite li muzička takmičenja i medije? - Pogledam Zvezde Granda, pročitam nešto u novinama, ali novine su preplavljene intrigama. Grandovo takmičenje je fantastičan način, vrlo lak da neko postane poznat posle desetak pojavljivanja na televiziji. Kada sam ja snimio prvu ploču, prve dve-tri godine mi niko nije verovao da je to istina. O televiziji sam dugo mogao samo da sanjam. Danas je sve mnogo lakše i dostupnije.

Žalite li za dobrim, starim vremenima?
- Ne žalim mnogo. Bilo mi je lepo, ali i u ovome što mi se dešava sada nalazim lepotu. Nisam preterano kritičan, niti sklon tome da hvalim ono što je bilo nekada, a kudim ovo što je sada. Svako vreme ima svoju lepotu. Nisam mnogo upućen u sve što se dešava poslednjih godina. Ali, svaki put kad negde krenem autom slušam šta se pušta na radio-stanicama. Čujem da među mladima ima vrlo talentovanih pevača. Znam da mnoge od njih ljudi kritikuju, omalovažavaju, ali svaka nova generacija se napada.

Koliko su vas kritikovali kada ste se pojavili?
- Gotovo da nema ko nije bio kritikovan i ispljuvan. I mene su pljuvali kada sam se pojavio. U to vreme bogovi su bili Safet Isović, Dragan Živković Tozovac... U vreme kada sam počinjao, nisam ni sanjao da ću tolike godine provesti u svetu muzike. Samo mi je bilo važno da se negde pojavim, da nešto snimim, da neko čuje za mene. Isto kao i ovim mladim ljudima danas.

Verujete li u basnoslovne zarade pevača o kojima se mnogo priča?
- To je degutantno i smešno. Ja sam uvek imao normalne honorare. A za sve te priče o basnoslovnim zaradama nisu krivi samo pevači. Krivi su ljudi koji su organizovali velika veselja, kojima je bilo najvažnije da muzici daju više para nego što je dao komšija. Nije njima do toga da pretplate pevače, već da se za to čuje, da komšije budu ljubomorne!

Može li se živeti od penzije?
- Naravno da može. Kad čoveku nisu potrebni avioni, kamioni, živi se pristojno.

Pesme za moju dušu - Nikada nisam bio mnogo ambiciozan, pa je razumljivo da ni u ovim godinama nemam nekih ambicija. Ipak, žao mi je što nikada nisam snimio ploču na kojoj bi bile isključivo pesme koje se meni sviđaju. Na početku karijere, nije mi ni bilo važno šta snimam. Bilo je - samo da snimam! Kasnije sam mogao da biram i birao sam, ali sam uvek morao da činim ustupke, jer sam imao obaveze prema kompozitorima sa kojima sam sarađivao, prema muzičkim kućama. Voleo bih da snimim pesme za svoju dušu.