Da li u Srbiji uvek fali jedan papir?
Sudbina stanara jedne zgrade u beogradskom naselju Senjak, možda je najbolji pokazatelj zašto je Srbija među poslednjih deset zemalja na listi Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Oni već četiri godine pokušavaju da je dobiju.
Zgrada u Valtazara Bogišića broj 1, stara 103 godine, na raskrsnici je dve prometne ulice. Stanari strahuju da bi se deo krova mogao srušiti i, kako kažu, ne daj bože da povredi prolaznike ili oštetiti vozilo, za šta bi oni, kao vlasnici zgrade, odgovarali.
"Pokušavamo da pomognemo jedni drugima, a da ne bude komplikacija. Zimi stavljamo traku, letve, sve ostalo da ne bi neko prošao, pa da nas ne zove neko iz VMA ili Hitne pomoći - evo pala cigla nekom na glavu, što je potpuno očito", kaže stanar Božidar Nedeljković.
Stanari su jednoj komšinici dozvolili da proširi stan u okviru tavanskog prostora, a zauzvrat da popravi krov. Ugovor je overen u sudu, ali je put do građevinske dozvole dug. Najpre 2009. od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove traži lokacijsku dozvolu koju dobija tek posle dve godine i dva meseca. U međuvremenu je morala da dokazuje da zgrada nije prizemna, kako je tvrdio Geodetski zavod na osnovu pogrešno prepisanog podatka iz zemljišnih knjiga. Ispravljen je podatak o spratnosti, dostavljena lokacijska dozvola i u avgustu 2011. predat zahtev za građevinsku dozvolu s projektom, što je koštalo oko četiri hiljade evra.
"Pozvali smo građevinsku inspekciju koja je izašla i hitno nam naložila da nešto učinimo. Obratili smo se nadležnoj opštini Savski Venac - oni nam građevinsku dozvolu ne izdaju, ne znamo šta se dešava, u velikom smo strahu da se neka nesreća ne desi", kaže Branka Kulić, stanar zgrade.
Iako je zakonski rok dve nedelje, odgovor, i to negativan, stiže posle dve godine i mesec dana. Obrazloženje Opštine Savski venac - dokumentacija je nepotpuna jer u zgradi nije urađena fizička podela stanova.
"Nismo dobili ono što smo mi od nje naknadnim dopisima tražili, a to je saglasnost stanara ili fizičko razdvajanje tih jedinica koje se nalaze u toj zgradi", rekao je Branislav Pejčić, načelnik uprave u opštini Savski Venac.
Stanari to osporavaju i najavljuju žalbu, uvereni da im Opština ugrožava ljudska i građanska prava. FTJP, odnosno, fali ti jedan papir - svakodnevni je primer administrativnog problema u Srbiji. U ovom slučaju, nije se protegao samo na četiri godine neizvesnosti i troškove od četiri hiljade evra. Pretvorio se u potencijalnu opasnost da s prvim kišama i snegom, budu ugroženi i životi i imovina.