Subota 09.11.2013.
16:46
RTS

Folksdojčeri traže povraćaj imovine

Foto: Ilustracija

Međutim, Agenciji za restituciju, od 25 hiljada zahteva stiglo je svega 80-ak formalnih, iako se procenjuje da je do 1945. godine u Srbiji živelo oko pola miliona Nemaca.

Među Nemcima koji su 1945, odlukama vlasti proglašeni narodnim neprijateljima, bilo je i onih koji nisu bili deo nemačkih okupacionih snaga. I njima je bila oduzeta imovina, državljanstvo i građanska prava. Posle rata deo ih se odselio u Nemačku i Austriju, a deo je stradao u logorima u našoj zemlji i širom Evrope. Danas je u Srbiji manje od četiri hiljade nemačkih naslednika među kojima su i oni koji žele porodičnu imovinu nazad.

"Svaka nepravo oduzeta imovina mora da se vrati, Nemci su kolektivnom krivicom izgubili svoju imovinu, nepravda ostaje nepravda i posle 60 godina", kaže Rudolf Vajs.

U Lazarevu, nekada čisto nemačkom selu na nekadašnje stanare podseća poneka stara kuća. Procenjuje se da je posle Drugog svetskog rata na nemačka imanja useljeno oko 40 hiljada porodica iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije ali i iz siromašnih krajeva Srbije. Među njima, bio je i tada trogodišnji Vladimir Jojić.

"Navikao sam ovde, deca su mi se tu rodila i školovala se, tu su mi prijatelji, tu mi je sve. Meni je srce otuda iščupano i presađeno ovde ali se još teško prima, još ima žila koje ne mogu da se osveže", kaže Vladimir Jojić iz Lazareva.

Uslov da se imovina vrati stranim državljanima jeste da već nisu obeštećeni međunarodnim ugovorom ili na neki drugi način, da postoji reciprocitet i da nisu bili pripadnici stranih okupacionih snaga.

Očekivali smo više zahteva jer je ta zajednica u Srbiji bila velika i još nije ništa rešeno, jer se uglavnom radi o poljoprivredom zemljištu. Videćemo da li će se nešto vratiti, pre svega u naturi ali o svakom slučaju se odlučuje pojedinačno, navodi Strahinja Sekulić iz Agenicije za restituciju.

2024 © - Vesti online