Arapi neće srpske oranice!
Insistiranje "Vesti" da odgovor dobiju u Ministarstvu poljoprivrede, od zamenika predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađana Dinkića i od bivšeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, ostalo je bez rezultata. Totalni muk o investiciji kojom se dičio prevashodno prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
Široj javnosti, pa i većini medija, ostao je nezapažen Vučićev nastup od pre dve nedelje kada je u intervjuu za RTS priznao da od investicije Al Dahre nema ništa. Vicepremijer nije naveo konkretan razlog, ali se požalio da je i sada ostao poražena strana, baš kao i u slučaju hrasta (blokada radova na Koridoru 11), kada je ostao usamljen naspram javnosti koja se usprotivila seči drveta-zapisa.
- Oni hoće da parcele razbiju na manje - rekao je Vučić, ne precizirajući ko su to "oni" i zašto je država pred njima ustuknula.
Nije šija, nego vratKada je potpisan predugovor sa Al Dahrom, pokrajinski ombudsman optužio je Vladu da krši zakon, jer srpski propisi ne dozvoljavaju da vlasnik poljoprivrednog zemljišta bude strano fizičko, odnosno pravno lice, kao i da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može otuđivati. Iz Vlade su to demantovali tvrdnjom da država ne prodaje zemljište strancima, "već 80 odsto imovine propalih državnih poljoprivrednih kombinata na osnovu zajedničkog ulaganja, u kome Vlada Srbije ostaje partner sa 20 odsto". |
Tako je, po svemu sudeći, propao "posao veka", a srpska poljoprivreda će bez para sa Bliskog istoka i bez carinske zaštite od 1. januara 2014. godine morati sama da se snalazi u surovoj tržišnoj utakmici sa jeftinim subvencionisanim poljoprivrednim proizvodima iz zemalja EU.
- Očito je da postoji neki zastoj. Da nije tako, posle posete Abu Dabiju bi se mnogo više i konkretnije znalo o poslu koji se sada uopšte i ne spominje. To što je potpisan predugovor u poslovnom smislu ne znači ništa, jer je to samo izjava dve strane o dobroj volji. Zbog čega je došlo do zastoja u pregovorima možemo samo nagađati. Možda je zapelo oko procene imovine ili oko nekog drugog pitanja - kaže Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.
Odgovor možda treba potražiti kod poljoprivrednih proizvođača koji su se preko svojih udruženja usprotivili arapskoj investiciji, jer su do sada oni po jeftinim zakupninama obrađivali oranice propalih poljoprivrednih gazdinstava.
U januaru ove godine tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić putovao je u Abu Dabi gde je potpisao predugovor sa Al Dahrom "u vezi sa projektom investicionog ulaganja u poljoprivredu između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata".
Hrvati i Irci kupuju oraniceArapska strana se predugovorom obavezala da hektar njive prve klase plati 12.500, što je daleko više od prosečnih 5.000 evra, koliko se kreće cena kada seljaci međusobno trguju. List "Republika" navodi da su putem privatizacije, domaći i strani tajkuni kupovali i još uvek kupuju poljoprivredno zemljište za 300 do 500 evra po hektaru, te da su strane kompanije (irski Balaton i hrvatski Agrokor), bez bilo kakvog javnog protivljenja na ovaj način došli do 8.000, odnosno 5.000 hektara vojvođanskih oranica.
Paori i usitnjavanje parcelaJedno od najglasnijih protivnika investicije Al Dahre, Udruženje Banatski paori prikupljalo je potpise protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Oni su zahtevali da se oranice prodaju isključivo porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima do 20 hektara, a da zemlja ne prelazi ukupno 100 hektara lične imovine tog gazdinstva. Udruženje je tražilo i da se oranice prodaju sa rokom otplate 20 godina i da se država založi da kupljeno zemljište bude samo sebi garancija. U njihovim zahtevima možda treba prepoznati "one" koji se zalažu za male parcele, kako je to napomenuo Aleksandar Vučić. |
Tih sporazumom je predviđeno da Al Dahra u okviru zajedničkog ulaganja investira oko 200 miliona evra u osam poljoprivrednih državnih gazdinstava u Srbiji, uglavnom u Vojvodini. Predviđeno je da iznos od 100 miliona evra bude uložen u izgradnju sistema za navodnjavanje i nabavku savremene opreme, dok je drugih 100 miliona trebalo da bude arapski udeo u vlasništvu, čime bi Al Dahra dobila 80 odsto pomenutih gazdinstava.