Za dijasporu više nema vojske?
- Sa tom praksom smo počeli još prošle godine kada nismo pozvali nijednog mladića iz dijaspore na odsluženje vojnog roka. Ne samo zato što je odziv minimalan, već i zato što se u Vojsci Srbije kvote popunjavaju regrutima iz zemlje - kaže naš sagovornik.
Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu, Đorđe Trifunović objašnjava da je prema Zakonu o vojsci takav naum prilično kontradiktoran, ali da nije i nemoguć.
- Pa i regruti s krivičnim prijavama su po zakonu trebali da budu hapšeni na granici, ali je dogovorom između ministarstava preporučeno da se to ne radi, pa je otuda i tih hapšenja bilo malo.
Ako je Ministarstvo odbrane odustalo od regruta iz dijaspore, onda će sigurno naći modus kako da to i učini, jer usvajanje Zakona o amnestiji ne znači da će regruti biti i oslobođeni regulisanja vojnog roka.
Zakon o vojsci tim mladićima nudi jedan od dva načina služenja - civilno ili sa oružjem - objašnjava Trifunović. On dodaje da će Zakonom o amnestiji biti pomilovane sve kategorije mladića iz dijaspore koje su zbog regulisanja vojne obaveze došle u sukob sa zakonom posle 18. aprila 2006. godine, odnosno prethodne opšte amnestije vojnih obveznika.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović, obrazlažući Zakon o amnestiji objasnila je da se van granica Srbije nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega je 44.000 regruta.
- Godišnje se na zahtev oko 5.000 obveznika donese rešenje o produžetku regrutne obaveze. Izvestan broj državljana Srbije koji nisu služili vojsku odlučuju da se ispišu iz knjige državljana naše zemlje, pa je evidentna potreba države da to spreči. Amnestija je akt političke volje - kazala je Snežana Malović.
Sve kazne se brišu
|