Tela mrtvih Tibetanaca jedu lešinari
Pogreb pod vedrim nebom praktikuje se na Tibetu jer ovaj narod smatra da u momentu smrti duša napusta telo, a čovek je u svim etapama svog života, pa i posle njega, dužan da bude koristan prirodi, u ovom slučaju kao hrana lešinarima.
Sahrana se sastoji u tom što nakon smrti, najpre se telo pokojnika postavlja u sedeći položaj kako bi mu lama 24 sata čitao molitve iz tibetanske “Knjige mrtvih”. Tri dana posle smrti jedan od najbližih drugova pokojnika ima obavezu da telo svog druga otpremi na mesto gde će biti "sahranjen".
Na Tibetu, prema pisanju ovog portala, ima 1.100 mesta gde se vrši ceremonija sahrane pod vedrim nebom. Kako bi privukli lešinare u što većem broju, najpre telo noževima saseku, nakon čega ubrzo dolaze lešinari u ogromnom broju i komadaju telo pokojnika.
Ljudi koji sprovode ritual u Tibetu se nazivaju "rogjapima". Oni čekaju dok lešinari ne pojedu svo meso sa tela pokojnika i ne ostanu samo kosti. Tu nije kraj ovog neverovatno bizarnog rituala. Rogjapi tada prikupljaju ostale kosti mrve ih čekićem kako bi ih ponovo pripremili za gozbu lešinarima.
Osim ovog vida “sahrane” u Tibetu, po navodima pomenutom portala, praktikuju se još dva vida sahranjivanja pokojnika, spaljivanje i bacanje u reku.