Niko da zalegne za festivale

 - Ovaj festival ima za cilj očuvanje i negovanje tradicionalne srpske muzike. U realizaciji je učestvovalo čak 150 radio-stanica i 50 TV centara iz Srbije i Republike Srpske. Iako su zahvaljujući tradiciji i kvalitetu Moravski biseri postali nacionalni festival, a u prilog tome govori i činjenica da je podršku dalo i Ministarstvo kulture Republike Srbije, u medijima je, nažalost, slabo propraćen - kaže Rokvić, koji žali što nema više festivala narodne muzike u našoj zemlji.

- Nestadoše Beogradski sabor, Mesam, Šumadijski sabor... Prava šteta, muzika je tu na najvećem gubitku. Narodski rečeno, nema ko da valjano zalegne, kao da su se organizatori povukli i predali. Kada bi mene pozvali za pomoć, prvo bih se potrudio da okupim kvalitetne, proverene pevače koji će se takmičiti, naravno sa dobrim pesmama. I siguran sam da bi se mnogi odazvali mom pozivu, imajući poverenja u mene i moju reč. Morale bi da se obezbede i adekvatne nagrade, kako bi sve imalo svog smisla, da bi interpretatori, kompozitori, tekstopisci i aranžeri bili stimulisani za uloženi trud i rad, kao i za pojavljivanje na manifestaciji. Baš kao što to radi Saša Popović sa Grandovim festivalom, iako je to drugačija manifestacija, sa modernim kompozcijama.

Mnogi hitovi prvi put su izvedeni na nekadašnjim festivalima, otkrivene su brojne današnje zvezde, poput Cece Ražnatović koja je pevala na Ilidži?

- I za mene je 70-ih godina Ilidža bila veoma značajna. Četiri godine zaredom sam učestvovao na tom prestižnom festivalu u tadašnjoj Jugoslaviji, takmičio se sa pesmama koje su danas hitovi - "Zanela me svetla velikog grada", "Snegovi beli opet veju", "Odlazi jedno leto"... Za pevače je bila čast da zapevaju na takvom festivalu zbog ugleda manifestacije, a mnogima je bila i odskočna daska u karijeri.

Da li žalite što ste propustili da snimite neke pesme koje su kasnije postale hitovi?

- Bilo je toga tokom karijere, propustio sam da snimim, recimo, pesmu "Spomenar", koja je postala lična karta Šekija Turkovića, a bila je meni namenjena. Za nju sam imao njuh, osetio da je dobra, ali sticajem okolnosti mi je izmakla. Propustio sam i kompoziciju "Luckasta si", koju je potom snimio Miroslav Ilić i napravio čudo sa njom. Ipak ne mogu se požaliti, imam ja dovoljno dobrih pesama koje sam snimio. A valjda će biti i još novih.
 

Preslikan život Kako ste došli do pesme "Život ti je čudna priča"? - Zasluga pripada sinu Marku, koji je pre više od godinu dana mejlom dobio pet-šest pesama. Preslušao sam ih, ali se nisam ni za jednu zalepio posle prvog slušanja. Šest meseci kasnije Marko je pevušio po kući pesmu koja mi se mnogo dopala i rekao mi da je to jedna od onih pristiglih mejlom, koje se krčkaju i čekaju da ih uvažim. Ponovo sam sve preslušao i oduševio se, posebno sa numerom "Život ti je čudna priča". Iako me autor Borko Radivojević i tekstopisac Dragan Mlavski nisu poznavali, skrojili su numeru u kojoj kao da je preslikan moj život.    Da ne malerišem Goci Kako oslovljavate Gocu Božinovsku - koleginice ili snajka? - Svi znaju da je ona u dugogodišnjoj vezi sa novosadskim biznismenom Nebojšom Tubićem Žabcem, koji je moj blizak rođak i brat. Kad bi se njih dvoje venčali, Goca bi mi postala zvanično snaja. Omakne mi se da je ponekad tim imenom i sad oslovim, ali ipak dok njih dvoje ne uplove u bračne vode, nije u redu da je svojatam. A i da ne izmalerišem nešto - smeje se Marinko.