Sajam knjiga u Beogradu (4): Jurij Gagarin i Bog

Priče o Pskovo-pečerskom manastira napisao je arhimandrit Tihon (Ševkunov), koji je završio čuvenu Moskovsku filmsku akademiju. Knjiga je objavljena prošle godine i odmah osvojila osvojila književne nagrade Velika knjiga i Knjiga godine, a već osvaja i američko tržište.

"Nesveti a sveti" opisuje sudbine ljudi koji su u sovjetsko doba život posvetili Bogu i odbrani Crkve. U vreme kad su hramovi paljeni širom Rusije, mnogi monasi i monahinje završili su u radnim logorima i monaška imena zamenili logoraškim brojevima. Junaci ovih priča preturili su preko glave KGB, ispitivanja, batine, a delegacije ruskih komunista nadzirale su rad jedina dva preostala manastira u Rusiji.

Vlasnik izdavačke kuće "Čuvari" Dejan Pavlović kaže da pravoslavnu literaturu u Srbiji čita jedan uzak krug ljudi. Međutim, roman "Flavijan" ruskog protojereja Aleksandra Torika napravio je iskorak, nisu ga čitali samo teološki obrazovani, već je pobudio opšte interesovanje i zabeležio tiraž u Rusiji od 1,1 milion primeraka.

- Roman "Nesveti a sveti" pisan je novinarskim stilom, s izuzetnom književnom i umetničkom vrednošću. Na jednostavan način prikazuje samu suštinu pravoslavnog pogleda na svet. Broj čitalaca pravoslavne duhovne literature znatno uvećao, a taj trend je počeo sa "Flavijanom" protojereja Aleksandra Torika.

Jeljcinovo pitanje Kada je 1995. godine u Pskovo-pečerski manastir došao Boris Nikolajevič Jeljcin zanimalo ga je čime monasi premazuju pokojnike jer ne zaudaraju. Manastirski blagajnik arhimandrit Natanailo pitao ga je: "Borise Nikolajeviču, da li u vašem okruženju ima onih koji zaudaraju? Zar mislite da bi se neko iz okruženja Cara Nebeskog usudio da zaudara?"

Naša izdavačka kuća nastavila je sa tim trendom, u pripremi su knjige ruskog sveštenika Andreja Tkačeva, koji piše tekstove bliske modernom čoveku - kaže Pavlović za "Vesti".

U pričama arhimandrita Tihona o Pskovo-pečerskom manastiru, ono što ovo sveto mesto čini izuzetnim jesu svete peštere. Upravo je od njih pre šest stotina godina i počeo život manastira. Pod zemljom su napravili crkve, a po drevnom biblijskom običaju tu su u nišama sahranjivali počivšu bratiju. Izgradnja manastira na površini počela je tek kasnije kad je broj monaha postao mnogo veći. Do sada je u pešterama sahranjeno više od 14.000 ljudi: monaha, pešterskih žitelja i vojnika koji su štitili manastir u doba srednjovekovnih neprijateljskih napada. Pskovo-pečerski manastir u stvari je jedini manastir na teritoriji Rusije koji nikad nije zatvaran, pa čak ni u sovjetsko doba.

Do 1940. godine manastir se nalazio na teritoriji Estonije, a posle njenog pripajanja SSSR-u boljševici prosto nisu stigli da se s njim obračunaju jer je počeo rat. Kasnije, u doba Hruščovljevih progona crkve, iguman Alipije uspeo je da se suprotstavi gigantskoj državnoj mašineriji i izbori se za život manastira. Ostala je čuvena anegdota o ocu Alipiju i finskom komunisti koji je u prisustvu svojih sovjetskih drugova, ocu Alimpiju postavio pitanje: "Možete li objasniti kako to da Jurij Gagarin nije video Boga kada je leteo u kosmos?" Arhimandrit Alimpije na to je saosećajno primetio: "Ista takva nevolja može i vas zadesiti, to jest da odete u Helsinki, a da ne vidite predsednika."