Doktor u 79. godini

Iz rodnog Duba kod Bajine Bašte Milovan Milošević je pošao u svet, ali ne trbuhom za kruhom, nego za znanjem. Završio je nadaleko poznatu užičku gimnaziju, a potom je u Zagrebu 1959. diplomirao na Vojno-tehničkoj akademiji sa prosečnom ocenom 9,36. Završio je i Višu komercijalnu školu, Visoku privrednu školu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste da bi 1967. magistrirao na Jugoslovenskom institutu ekonomskih nauka.

Nezadovoljan što nije vanredno unapređen, vojsku napušta na svoj zahtev 1972. godine kada je bio kapetan I klase. U Gradskom stambenom preduzeću Beograd, gde je radio kao savetnik, osmislio je sistem objedinjene naplate komunalnih usluga, zatim je bio direktor Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, direktor firme Dimničar i Metalservis. Nezadovoljan što nije dobio stan, koji mu je pripadao, otišao je u penziju 1994. godine i od tada živi u Dubu.

- Stalno sam bio u stresnim poslovima, pa sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema sa visokim pritiskom, povišenim holesterolom, trigliceridima i na kraju sa šećerom. Počeo sam da proučavam literaturu. Pročitao sam više od 1.000 naslova po nekoliko puta, koji se odnose na prirodnu medicinu, kako bih svoje zdravlje uzeo u svoje ruke. Na njoj sam pre mesec dana doktorirao u 79. godini života - priča Milovan, koji je rođen 1935. godine.

Pre toga je položio 13 ispita, a doktorirao je na temu "Prirodno lečenje teže izlečivih bolesti".
 

- Nema neizlečivih bolesti, postoje samo ljudi koji nisu spremni da promene loše navike i okrenu se zdravom načinu ishrane. U prvoj Mojsijevoj knjizi piše: "Evo dao sam vam ovo bilje koje nosi seme i drveće koje daje plodove i to vam je za hranu." Čovek mora da jede biljnu hranu. Ja već 12 godina ne jedem ništa od namirnica životinjskog porekla, niti pijem mleko - priča Milovan. - Znate li koji strah ima životinja kad je vode na klanje? Taj strah se zadržava u ćelijama i nema termičke obrade koja ga može uništiti.

Uspeh se ne prašta - Znanje pokazuje koliko je čovek spreman da se suoči sa problemima. U našoj sredini, nažalost, uspeh se ne prašta, niti trpi, prave se razne smicalice i nesposobni sputavaju sposobne - objašnjava Milovan zašto je često menjao radna mesta.

Na svojoj dedovini Milovan gaji organsko povrće (krompir, luk, paradajz...) bez veštačkog đubriva i hemikalija. Ove godine je prvi put na parceli od 40 ari proizveo organski kukuruz. Prvi je u Srbiji proizveo organsku rakiju od šljiva i kupinovo organsko vino koje je sertifikovano pre tri godine. Za Milovana je znanje najvažniji ljudski resurs i kapital, pa ne odustaje od daljeg školovanja. U školi je proveo 21 godinu, kako kaže, a do kraja ove godine trebalo bi da doktorira na univerzitetu Aperion u Banjaluci na temu o zdravstvenom turizmu.

Uz njega je stalno supruga Milesa, penzionisani inženjer informatike.

- Moj suprug stalno uči i radi na imanju. Ponekad i ja probam njegove recepte iz prirodne medicine i uverila sam se da su delotvorni. Posle toga se mnogo bolje osećam - kaže Milesa.

Milovan neumorno pokazuje da su znanje, individualnost, sposobnost i kreativnost put ka kome treba težiti.

- Pio sam, pušio sam, imao sam 106 kilograma, a visok sam 172 centimetra. Sada imam 69 kilograma, malo sam urastao, a svi poroci su daleko iza mene!