Patrijarh od tri tone
Milošću Božjom, uz blagoslov njegovog preosveštenstva vladike mileševskog Filareta, započeli smo pripreme da se u porti manastira Dubnica, u Božetićima pod Javorom, podigne spomenik patrijarhu Gavrilu Raškoviću (1595-1659), obnovitelju ove, ali i ktitoru drugih svetinja. Ovako se javnosti u Srbiji i srpskoj dijaspori nakon donošenja konačne odluke da se u porti manastira Dubnica podigne spomenik patrijarhu Gavrilu Raškoviću obratio iguman ove svetinje arhimandrit Makarije koji je izrazio nadu da će vernici iz ovog kraja i poštovaoci Crkve i velikog dela Gavrila Raškovića iz drugih delova Srbije i dijaspore pomoći.
Vajar Vladimir Mitrović iz Trnave za Zlatiboru ovih dana tako počeo da kleše u kamenu veliki spomenik patrijarhu Gavrilu koji će idućeg leta biti postavljen u porti manastira Dubnica. Vladimir već četiri i po decenije pravi kamene skulpture, biste, česme...
Običan tvrdi kamen trnavski u njegovim rukama postaje šta god samouki vajar zamisli. Izlagao je još 1992. u Tokiju, jedna njegova kamena ptica odneta je u Sijetl na poklon Bilu Gejtsu, dobio je u Pragu Masarikovu nagradu, a radovi mu se prodaju po celom svetu.
Odmazda Turaka
Patrijarh Gavrilo potiče iz znamenite loze beratskih knezova Raškovića, rođen je u Štitkovu, a rano je zamonašen u nekom manastiru gde je izvanredno savladao kaligrafski rukopis i prepisivanje crkvenih knjiga. To je potvrđeno na osnovu nekoliko zapisa ispisanih patrijarhovom rukom u njegovim knjigama otkrivenim u Univerzitetskoj biblioteci u Kembridžu, kao i poznatom Četvorojevanđelju iz arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti. 
Kako je u svojoj knjizi "Manastir Dubnica i patrijarh Gavrilo Rašković", objavljenoj pre dve godine, zapisao ugledni istoričar umetnosti iz Užica Dragiša Milosavljević, na tron raških vladika Gavrilo je postavljen 1643. godine, a za patrijarha je saborno izabran 1648. godine u manastiru Morača.
- Na temeljima i ostacima starijeg hrama u Dubnici, u četvrtoj deceniji 17. veka, tada mitropolit raški Gavrilo obnovio je crkvu posvećenu Svetoj trojici, podigao konak i izgradio monaške ćelije. Duhovno sedište i saborište naroda Starog Vlaha doživelo je sudbinu drugih srpskih svetinja u strašnoj odmazdi, u godinama Velike seobe Srba sa kraja 17. veka kada je, kako pišu hroničari, porušeno sve od Sarajeva do Novog Pazara.
Iako spaljena i poharana, Dubnica je u tami vekova bila neugasivo kandilo između Javora i Uvca i tapija nemanjićke zemlje. Narod se u ropstvu okupljao u potaji, Dubnica je bila jedno od onih svetih mesta kojima su se vernici vraćali i sa kojima su živeli i u vremenima kada se mislilo da su uništena i da više ne postoje - priča iguman Dubnice Makarije.
Trudom meštana i brojnih darodavaca pre šest godina iz ruševina je vaskrsla Dubnica i predata potomstvu u amanet.
- A sad je došlo vreme da se odužimo i patrijarhu Gavrilu spomenikom koji će večno stajati u porti manastira. Zato se obraćamo vernicima, poštovaocima Crkve, svima kojima je na srcu duhovna obnova, vraćanje vere srpskog naroda pravoslavnoj veri i hrišćanskoj tradiciji, korenima i baštini predaka, onima koji su "više voleli nas nego sebe" da pomognu u podizanju spomenika patrijarhu Gavrilu Raškoviću - naglašava iguman Dubnice Makarije.
Rad za velikana
- Sa velikom radošću prihvatio sam predlog oca Makarija i vladike Filareta da u zelenom kamenu iz majdana Klisura na Zlatiboru isklešem spomenik patrijarhu Gavrilu. Već sam pripremio blok težak tri tone i polako ga, na osnovu modela koji smo ranije uradili, obrađujem, trebaće puno rada i vremena, ali ja se nadam da će do idućeg leta, do Svete trojice, manastirske slave, spomenik biti postavljen u porti manastira Dubnica. Nisam tražio nikakve pare, rekli su mi da radim, ako bude kakvih priloga, biće i nešto novca, bar za materijal i alat, ako i ne bude, neću odustati - kaže vajar Vladimir Mitrović. On se proslavio svojim kamenim skulpturama, a posebno statuom Hadži Milentija, bliskog saradnika vožda Karađorđa, koju je, u prirodnoj veličini, od crvenog kamena iz majdana Klisura, uradio za manastir Rača.
- Želim da ostavim neko dobro delo, da znamo ko smo, koga smo imali i kako smo opstali. Šokiran sam koliko malo brinemo o svojoj istoriji, koliko slabo poznajemo svoje velikane i kako se odnosimo prema njima. Evo, ni ja do pre dve godine nisam znao kakvog smo velikana ovde u komšiluku imali. Ako me zdravlje, pamet i ruke posluže, od idućeg leta svi će znati sve o našem velikom patrijarhu Gavrilu - poručuje ovaj samouki vajar o kome su Nemci i Italijani snimali filmove.
Turci ga obesili
Kao cvet trave...
|