Priča o Jovanki Broz (11): Aplauz za prvu damu
Brozovi na pisti
Naime, malo po Titovoj smrti, Žozef Lončar, danas direktor marketinške agencije "Mark-Planetak", večiti, donkihotovski borac za izbacivanja iz glava direktora tadašnjih, srpskih privrednih uzdanica "da je taj marketing, biće, neka zapadnjačka ujdurma, trik i običan trošak", autoru ovih redaka rekao je ovo: "Čudi me da Srbi ne shvataju da sada, danas i ovde, imaju jedan od najboljih svetskih marketinških brendova: Tita i Jovanku", a prstom ne mrdaju da to iskoriste...
Izgovorio je nešto što će se tačnim pokazati četvrt veka kasnije, rano, kasno ili baš na vreme, zavisiće od budućeg vladanja i profesionalnih poteza srpskih firmi. Srećom, makar i sa dva i po veka zakašnjenja, najzad je počelo!
Dvadeset petog maja 2005. godine, ispred Muzeja 25 maj, sa prvim sutonom, uz majstorske svetlosne efekte gospodina Maleša, i vešto, po ukusu Srđana Švelje, za svaki od izlazaka manekena probranu muziku, sa stalnim, vešto ukomponovanim muzičkim motivom iz filma "Boško Buha" na vrhu prostrtog tepiha duž muzejskih stepenica pojavili su se Jovanka (manekenka Jovana Bajagić) i Tito (maneken i voditelj Milan Milčić).
Sestričina manekenkaMeđu manekenkama bila je i sestričina Jovanke Broz Jovana Pribić, a da ironija bude potpuna, na reviji koja se održavala na stotinak metara od kuće u kojoj živi, bili su mnogi, osim nje, Jovanke Broz. Ona je i te majske večeri ostala u svoja četiri zida. |
Ona sa karakterističnom uzdignutom pedantno počešljanom punđom, u bež viskoznoj haljini bez rukava širokih bretela blago zaobljenog izreza, niskom belih bisera oko vrata i narukvicom na desnoj ruci, bez ikakvog prstenja ili broševa, ovlaž prebačenog laganog šala preko laktova i leđa, u otvorenim "zlatnim" sandalama sa tankim kaišem oko članaka, on, Tito, u besprekornom crnom dvorednom odelu, belom košuljom i svetlo crvenom kravatom sa iskošenim belim prugama, uglancanih crnih cipela na šniranje.
Prostorom ispred muzeja zavladao je muk. Ne, vreme se ne vraća, ovo je ipak samo revija, trik, prostrujalo je kroz glavu. A onda. Onda se prolomio aplauz; dug od srca... - A onda mi je pao kamen sa srca i prestala sam da drhtim - osmehuje se dok razgovaramo u njenom ateljeu u Višnjičkoj ulici u Beogradu Tanja Aleksić, slikar i modni kreator, vođa modne agencije "Uppa Druppa", tvorac svih 77 modela modne revije "Jovanka Broz" koje je nosilo15 pažljivo izabranih, stasitih, no elegantnih, dostojanstvenog držanja manekenki, od kojih svaka sa uredno počešljanom crnom prirodnom punđom, i on, Milan Milčić, maneken, Tito.
- Po tom prvom izlasku, znala sam da će revija uspeti, da će 1.200 ljudi okupljenih i pozvanih na reviju biti zadovoljno, da će se o reviji pričati i da polako počinje da se stvara nešto što je odavno moralo biti stvoreno: Modni brend - Jovanka Broz.
Gadafi nudio pomoćZna se da je Tito drugovao sa Gadafijem, pričalo se da ga je Titova smrt posebno potresla, i da je ne među prvima, već prvi najavio dolazak na Brozovu sahranu u Beograd. Kad je svojim izvorima obavešten da Titova supruga Jovanka nema naftu za grejanje kuće, lično je ponudido libijsku naftu, besplatno i doživotno. |
Setili smo se Žozefa Lončara. Trebalo nam je dakle 25 godina da se uhvatimo posla.
- Samu reviju, zamislila sam u pet ciklusa: prvi izlazak bio je period viskoze, kada je imala prelepe viskozne svečane, i rekla bih i obične, dnevne ali izuzetno otmene i elegantne haljine, potom njen ciklus svilenih haljina i kostima, pa zatim armi stil, četvrti izlazak je bio etno-stil koji je ona baš dugo forsirala postavši, uverena sam svesno, najbolji promoter Sirogojna i etno-motiva ovog podneblja, i najzad, može se reći posttitovski period, kada se u retkim prilikama pojavljivala u njenom klasičnom, prepoznatljivom crnom kostimu sa belom kragnom i crnom plitkom tokicom na glavi - priča o reviji Tanja Aleksić.
- Interesantno je da je sve vreme revije preko centralnog zida i ulaznih vrata u Muzej 25 maj bio postavljen bilbord, na kome je moja kuma i prijateljica Maja Mišić u zagrljaju Jovanke Broz, zapravo jedna njena privatna fotografija iz vremena kad je gospođa Jovanka Broz posetila obdanište "Diznilend" u koje je išla Maja. Sačuvala je fotografiju, dala mi je, i ja sam je iskoristila. Divni ljudi iz Muzeja 25. maj gospođe Ljiljana Cetinić i Svetlana obezbedile su mi pristup fotografijama Tita i Jovanka. Sve sam ih pregledala i "snimila" za jedan dan jer imam dobro, slikarsko pamćenje - osmehuje se Tanja. - Mnogo su mi pomogli i ljudi iz "Sigme" koji su mi obezbedili sjajne materijale "Tekstila" iz Užica. Puno im hvala.
Sličnosti i razlike
Rad na stilu je dug, mučan i traži strpljenja na isti način kao i rad nekog zlatara. Jovanka Broz je sama stvorila svoj prepoznatljivi stil. Ima ih koji kažu, da se čovek sa stilom rađa, da je nosila genetsku otmenost. Čovek bez stila dobijenog rođenjem, zasigurno ne može da se pazari. Moguće da je Jovanki, neko malo i pomogao, ali je ona taj svoj stil i tu svoju gensku otmenost umela da nosi.
Za razliku od opet nekih, kojima je "stil takođe tumačen i pokazivan" ali ga oni opet, nažalost, nikada nisu usvojili. Uostalom, da stil nije čovek, kako bi nenaseljena bila naša planeta. Stil je nemati ništa suvišno i imati sve bitno. Kad je tako onda je nevažno što čovek ima 11, 31, 51 ili 81. godinu. Stil, ili imaš ili nemaš.
Gospođa Jovanka Broz je "personalitdž", ona je ličnost sa stilom - zaključuje Tanja Aleksić. Gotovo istovremeno njih dve prve dame, Jovanka i Džeki Kenedi, bile su dve najotmenije, elegantnije i najdostojanstvenije žene sveta. Obe udovice. Toliko sličnosti ali i toliko razlika u njihovim životima. Džeki Kenedi je nakon muževljeve smrti postala brend, sinonim za bogatstvo i dobru zaradu, a Jovanka Broz - tek zatočenik ili izgnanik.