Nije Evropa naivna: Špijunira već 5 godina!
To otkriće dolazi usred polemike Evrope i Azije sa SAD o kolektivnom prisluškivanju Vašsingtona, što je otkrio Snouden, kazavši da je imao usku saradnju s GCHQ dok je radio u NSA.
U izveštaju GCHQ o evropskim partnerima iz 2008. godine, Gardijan piše da je britanska agencija saopštila da je "oduševljena tehničkim kapacitetima" nemačke službe bezbednosti (BND). BND ima "ogroman tehnološki potencijal i dobar pristup srcu interneta - već nadgleda kablove sa optičkim vlaknom od 40 do 100 gigabajta u sekundi, navodi se u izveštaju GCHQ nedavno dostavljenom Gardijanu.
GCHQ je 2012. godine mogao samo da nagleda kablove od 10 gigabajta, dodaje list. Gardijan piše da je GCHQ "igrao vodeću ulogu kao savetnik evropskim kolegama o načinu kako da se zaobiđu zakoni i ograniči moć nadgledanja obaveštajnih agencija".
"Pomažemo BND da izbori reformu veoma restriktivnog zakona o prisluškivanju informacija u Nemačkoj", piše list, pozivajući se na izveštaj GCHQ.
U slučaju Francuske, njena agencija (DGSE) ima prednost zbog veza s jednim udruženjem za telekomunikaciju koja nije navedena u Snoudenovom dokumentu, piše Gardijan i dodaje da GCHQ želi da izvuče korist od te veze za svoje operacije i da obe agencije imaju zajedničke akcije na internetu.
Španija i njena agencija CNI su prisluškivale od 2008. godine razgovore na internetu preko jedne britanske agencije, navodi list.
GCHQ čestitala je 2008. godine Švedskoj što je usvojila zakon koji dozvoljava prikupljanje informacije na internetu i telefonima preko kablova sa optičkim vlaknom.
Otkrića Edvarda Snoudena u junu ove godine su izazvala veliku polemiku o SAD i celom svetu kako se krše prava na privatnost.