Jednima pomoć, drugima radost

Hvala što nas ne zaboravljate: Božana Aleksić sa sinovima Draškom i Draženkom

Pristigla pomoć ovoj nesrećnoj majci i njenoj dečici, stigla je u njihove ruke i silno ih obradovala, pošto kraj sa krajem nikako da sastave, a potrebe se nižu i sustižu jedna drugu. Predavši Božani donaciju dobročiniteljke iz Australije, dirnuta i kroz suze, Božana nam je rekla da će deo ovog novca prvo iskoristiti da sina odvede na redovnu kontrolu u Banjaluku.

Iz problema u problem

Istina, samohrana majka Božana Aleksić teško živi od 180 KM (90 evra) dečjeg dodatka. Drva za ogrev uvek nedostaje, kao i hrane za tele.
- Hranu za našu malu kravu moram redovno da kupujem, pa me ljudi često čekaju dok dobijem dečji dodatak, kako bih im to platila. Šta da vam pričam, problemi mi se iz dana u dan gomilaju, a sama ne mogu nikako da ih rešim. Evo, sada mi i pumpa za vodu po ko zna koji put ne radi. Čim počnu prve kiše, tako se pojave i problemi sa njom. Imam ciglu, ali nemam pesak i cement da ozidam kućicu za pumpu kako bih rešila problem čestih kvarova - priča majka Božana.

- Mog srednjeg sina Draška, koji je peti razred, udario je auto dok smo živeli u Ljubiji. Od tada ima brojne posledice. Stalno ga vodim u Banjaluku na kontrole i kupujem lek "kermapazapin".

U poslednje dve godine njegove kontrole sam zapustila i stanje mu se pogoršalo, jer od kako smo se preselili iz Ljubije u Garevce u montažnu kuću, moram sve da plaćam. Iako struju pomalo plaćam, pošto ne mogu sve u celosti, imam zaostali dug od oko 350 evra. Došla mi je opomena pred isključenje i zato ću od ovog novca morati i da platim bar nešto struje, ali i kupim malo drva.

-To su mi najveći prioriteti. Možete i sami da zamislite koliko mi samo ova pomoć znači, hvala toj divnoj dami što nas se setila - poručila je Božana, koja je donedavno od italijanske nevladine organizacije svakih pet meseci dobijala 120 evra, ali kako nije dostavila potvrde o lekarskoj kontroli sina u poslednja dva meseca to je dobila samo 50 KM (oko 25 evra).

U nastavku razgovora, saznajemo da je još neko mislio na nju i dečicu iz daleke Australije.
- Ivan iz Australije me je posetio još krajem avgusta, rodom je iz Gomjenice i tada mi je doneo dar od 100 dolara. Tačnije po 50 od njega i još toliko od donatorke za koju jedino znam da se zove Jovanka. Zato koristim ovu priliku da im se od srca zahvalim. Meni to mnogo znači. Ne znam ni sama kako bismo sve izgurali - priča Božana.
Njen sin Draženko, koji je drugi razred osnovne škole, izrazio je želju da i on nešto kaže:

Bog vam dao svaku sreću!

Beba Sanja sa majkom

Pored novčanog dara za Božanu Aleksić, dobrotvorka Ljiljana iz daleke Australije je mislila i na svoje štićenike iz sela Uševce kod Vranja. Sedmočlanoj porodici Jović je uputila dva velika poklon-paketa, pripremivši u njima prelepe stvari za najmlađe članove porodice, bebu Sanju, njenu tetku Aleksandru i sestru Saru, kao i igračke i slatkiše. Naravno, našlo se ponešto i za starije. Ovi darovi, uz pomoć naših reportera, stigli su na kućni prag Jovića.

- Više ni sami ne znamo kako da se toj dobroj ženi zahvalimo. Ona je naš anđeo čuvar. Blagosiljaćemo je dokle god smo živi, nek joj Bog podari svaku sreću. Eto, skoro nas je pozvala i pitala šta nam treba, a mi ne možemo da poverujemo. Toliko je učinila za nas, posebno za Sanju, a želi i dalje da nam pomaže. Pa, to niko nije učinio za nas, ni rod rođeni. Hvala joj bezbroj puta - rekli su uglas uzbuđeni Jovići, dok je najmlađa, osmomesečna Sanja radoznalo zagledala nove igračke.

D. Đ.

- Voleo bih kada bismo imali hranu za kravicu, kao i štalu, gde će bi ona lepo živela. Onda će da poraste i kada bude dovoljno velika, davaće nam mleka.
Majci Božani na te reči, suze okvasiše lice.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Deci mnogo nedostaje majka teleta koje sada imamo, kao i njeno mleko, pošto ne mogu da im priuštim kupovno mleko. Za zimu će nam trebati još sena za tele koje nam je ostavila, ali bez ljudi dobre volje teško da ću moći sve sama da izguram. Centar za socijalni rad u Prijedoru ima razumevanja za naše muke i oni mi često izlaze u susret i pomažu, ali ni oni ne mogu previše. Nemaju čarobni štapić da rešavaju tuđe probleme. Ipak, zahvalna sam i za ovo što mi čine - kaže Božana, koja nema stalnog zaposlenja, zbog čega je primorana da živi od socijalne pomoći, koja često nije dovoljna ni za ono najosnovnije.