Braneći Karadžića optužio Mladića za Srebrenicu
Kovač je to izjavio svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, tadašnjeg predsednika RS i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga. Pukovnik Beara bio je načelnik sektora za bezbednost Glavnog štaba VRS i blizak saradnik njenog komandanta Ratka Mladića.
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džulijan Nikols dokazivao je da je Kovač u julu 1995. morao da o masovnim ubistvima u Srebrenici obavesti Karadžića. Kovač je negirao da je o tome razgovarao s predsednikom RS tokom više susreta u vreme srebreničke krize, ne poričući da je on sam znao da su neki zarobljenici bili streljani. Kako je izjavio, pretpostavio je da je Karadžića o tome već izvestila VRS.
Optužnica Karadžića (68) tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je Vojska RS, 11. jula 1995, zauzela tu zaštićenu zonu UN. Optužnica ga tereti i za progon hiljada žena, dece i staraca iz enklave.
Zastupnik optužbe Nikols predočio je Kovaču da su neki od policajaca koje je on poslao u Srebrenicu, posle rata, osuđeni za genocid zbog streljanja oko 1.000 Muslimana u selu Kravice, 13. jula 1995.
"Naredba ih nije uputila na to, nego na drugi konkretan zadatak", odgovorio je svedok, koji je potvrdio da je sutradan dobio izveštaj o masovnom ubistvu u Kravici. Policijske jedinice u ofanzivi na Srebrenicu bile su, naglasio je pritom, potčinjene VRS.
Tvrdeći da s Karadžićem, tokom susreta 14. jula 1995, nije razgovarao o zločinu u Kravici, Kovač je kazao da je verovao da su vrhovnog komandanta o tome već bili izvestili "vojna služba bezbednosti" i civilni poverenik za Srebrenicu Miroslav Deronjić, koga je Karadžić tek bio imenovao.
"Da, apsolutno da su ga mogli informisati Deronjić i vojna služba bezbednosti... Imali su obavezu da ga službeno izveštavaju o svemu što se događalo", rekao je svedok.
Potvrdio je da je Deronjić bio kod Karadžića, uz napomenu da nije znao o čemu su razgovarali. Kovač je, odgovarajući na pitanja tužioca, potvrdio i da je u septembru 1995, kada je bio ministar unutrašnjih poslova RS, sproveo "nezvaničnu" istragu o Srebrenici, na poziv tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića.
"Saznali ste da su Mladić i Beara dali da se zarobljenici streljaju", citirao je tužilac Nikols jednu od ranijih Kovačevih izjava. "Imao sam neproverene informacije da je Beara bio operativac i glavni ideolog streljanja zarobljenika", odgovorio je Kovač.
Tribunal je pukovnika Bearu 2010. proglasio krivim za genocid u Srebrenici, kao jednog od glavnih organizatora, i nepravosnažno ga osudio na doživotni zatvor. Na tu presudu, Beara je uložio žalbu.
Kovač je potvrdio i da je u septembru 1995. znao da su hiljade srebreničkih Muslimana streljane pošto ih je VRS zarobila, kao i da je "dobio informacije" o "par ključnih mesta" na kojim su pogubljenja obavljena.