Marko Bulat: Ćirilica "prognana" iz Srbije

E, tu je nastao problem, danima se raspitivao, tražio, ali se ispostavilo da niko u Beogradu, niti u Srbiji ne može da mu obezbedi štampanje karata na ćiriličnom pismu, što njemu kao velikom poštovaocu srpske tradicije - smeta.

- Problem je u tome što jedna jedina firma (Eventim) koja štampa ulaznice u celoj Srbiji to ne radi na ćirilici. Nije to sito štampa, pa da ređaš slova ručno kao nekada, nego profi mašina gde kompjuterski ima sektore, sedišta, cenu i sve ostalo. Kad sam čuo nisam mogao da verujem da usred Beograda nemam tu mogućnost. A, sve sam radio na ćirilici - plakate, bilborde, ali ulaznice ne mogu. Razočarao sam se, jer ne mogu da 20 godina karijere obeležim na pismu svojih predaka - kaže Bulat.

Čeka se blagoslov vladike Kada počinjete da oslikavate crkvu u Požarevcu? - Sve je spremno, samo čekam blagoslov vladike. Ta procedura još traje, ali najvažnije je da sam ja dobio ponudu za oslikavanje hrama Svetog Nikole u okolini Požarevca. Išao sam da vidim hram, uzeo sam nacrte i kvadraturu. Našao sam i tim od šest saradnika koje sam sam izabrao, kako bi raspodelili posao, jer ne mogu sam. I ovako će nam trebati dosta vremena, možda godinu dana.

Da li je država kriva zato što nemamo mogućnost da štampamo ulaznice na maternjem pismu?
- Iskreno, ne mogu više da gubim vreme i istražujem kako je sve ovo moguće, jer mi je sada bitnije da sredim repertoar i garderobu. Svi se ponašaju tako kako se ponašaju zato što smo tu gde jesmo. Ali, zato recimo, u Hrvatskoj kada vam je potreban prevod nekog dokumenta sa ćirilice na latinicu to košta 50 evra.

Koliko poznaješ i poštuješ srpsku tradiciju?
- Izbegavam da radim na crkvene praznike, osim ako imam nastup posle ponoći kada je crveno slovo već prošlo. Ako je slučajno neka proslava i slično u toku dana lepo ima kažem ne pevam na praznik. E, sad da li se ti ljudi iznenade mojim odgovorom, da li me razumeju ili ne, iskreno me ne zanima. Ne ulazim nikada u neku dalju priču, jer mi ne pada na pamet, recimo, da držim mikrofon na Veliki petak. Ima toliko nekrštenih pevača, pa neka zovu njih da im pevaju na praznike.

Ko vas je učio običajima i tradiciji?
- Nema ko mene da uči, ako su moja majka i baka mogle da ne rade na crveno slovo nikakve kućne i ostale poslove, onda to znam i ja i pridržavam se toga. Primetim da đavo uvek umeša prste kada se nekom desi da baš taj dan uhvati nešto da radi.
 

Sve radi sam - Pripreme za koncert radim sam - ugovaram rasvetu, biram scenografiju, muzičare sam našao i imamo probe u jednom studiju u Surčinu. Biće nas 16 na bini, imaću petoro gostiju... - otkriva Bulat, koji zbog ovog koncerta nije prihvatao ponude da peva po beogradskim splavovima. - Tačno dve godine nisam hteo da pevam po splavovima, a onda da uskočim u halu i kao pravim koncert. Moj nastup u Pioniru trajaće tri sata, a otpevaću 27 pesama. Već razmišljam i o žurci koju ću napraviti posle koncerta za najbliže prijatelje i kolege. Ipak 20 godina karijere nije mala stvar.

Koliko znate o srpskoj istoriji?
- Naša istorija je sveobuhvatno velika, od Nemanjića pa do danas. Ja ne znam dovoljno, ali zato znam ko sam, šta sam i odakle sam.

Diplomirali ste na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, radite ikone, uskoro počinjete sa oslikavanjem crkve... Kako se u sve to uklapa estrada i nastupi po kafanama?
- Ja se bavim pevanjem, jer smatram da je jedan bezazlen posao, da razveseljavam ljude, a ne nanosim im zlo. Uz mene se ljudi bolje osećaju pevao ja u operi ili u kafani. To je malo poročna sredina, ali bože moj. Pa možeš da imaš nekog ako radi u mesari, a da bude vegetarijanac.