"U Srbiju više ni dolara investicije"
- Ja ni dolar više ne želim da ulažem, niti nameravam da gubim vreme. Prodaću ono što je moje, ako se bude našao kupac - hotele Ambasador u Nišu i Ozren u Niškoj Banji, i Nais na autoputu.
Znači, dižete ruke od Srbije?
- Više neću da ulažem, ali ću, samo iz ljubavi prema Srbiji i Nišu, nastaviti da lobiram kod Amerikanaca i naših ljudi u SAD da pomognu Srbiji investicijama i znanjem. I dalje mislim da potencijal dijaspore uopšte nije iskorišćen. Znam da ima na desetine, možda i stotinu Srba u SAD koji su spremni da ulažu u razvoj Srbije.
Vi niste pravi primer za njih s obzirom na sudbinu vaše investicije u Srbiji?
- Da, ja sam loš primer jer sam prethodnih deset godina progonjen i stalno onemogućavan da realizujem investicije u
Nišu. Moja firma Junivorld kupila je Srbijaturist u Nišu, isplatila 1,1 milion evra i preuzela obavezu investiranja od nekoliko desetina miliona evra. To je, priznajem, bila najgora odluka u mom životu.
Zašto?
- Sada je 2013. godina. U vetar je bačena cela jedna decenija i ja tek danas, posle svih saplitanja, diverzija i progona mogu da kažem da sam nešto uradio. U međuvremenu sam prošao golgotu, Srbijaturist je opljačkan, meni je zabranjivan dolazak u Srbiju, raspisivane su poternice. Da američka agencija za osiguranje privatnih investicija - OPIK - nije blokirala preko 600 miliona dolara potencijalnih američkih investicija u Srbiji, verovatno bi se otimačina nastavila i arbitraža u Parizu ne bi bila završena.