Umiru čekajući pravdu

Godinama traži svoja dva hektara: Najdan Brajković

 

Pravdu godinama traži pred sudom u Podujevu, ali pravde nema.
- Kad je došao poljski kontingent na pola hektara moje parcele, i na delu imanje još jednog komšije, podigli su montažne barake. Pokušavao sam da sa njima pričam, da dogovorim nadoknadu, ali su mi odgovorili da ne mogu da mi pomognu i da idem u Prištinu u sud Kfora da se žalim.

Iscrpljujuća borba Albanac tajno prisvojio zemlju: Slaviša Garić   Slaviša Garić kaže da je borba za imovinu finansijski iscrpljujuća za porodicu. - Svaki odlazak advokata za Podujevo košta bar 500 evra. Posle svih ovih godina, iscrpljeni smo i psihički i finansijski - kaže Garić.

Ali, te 1999. niti sam imao para za put, a i situacija je bila takva da za mene kao Srbina nije bilo bezbedno da tamo putujem. Ubrzo je došla i njihova elektrodistribucija i dovukla struju do poljskih baraka, a preko moje parcele su postavili dve betonske bandere i pomoćnu trafo-stanicu.

Poljski vojnici su mi savetovali da odem do distribucije u Podujevu i pokušam da izdejstvujem novac što su bez pitanja sagradili bandere na mojoj zemlji. To sam pokušao, ali od toga nije bilo ništa - priča Brajković.

Posle pet godina, ponudu za atraktivnu Najdanovu zemlju, koja se nalazi na prelazu pored puta i stacionara carine, dao mu je jedan Albanac, ali osim simbolične sume za kaparu ovaj zemljoradnik ni dinara više nije video.
 

Godinama čekaju poziv suda Milija Milovaović Gotovo identični scenario dogodio se i Miliji Milovanoviću, koji danas živi u Resniku kod Kragujevca. - Našu zemlju kod Merdara zauzeo Albanac i neće da plati. Naših 34 ara se nalazi isto pored puta, u blizini Najdanove zemlje. Imamo dokumentaciju da je sve to naše, žalili smo se sudu u Podujevu, ali nas oni već tri godine ne pozivaju na ročište. - Sudije nam stalno ponavljaju - Čekajte na red, ali taj naš red nikako da dođe. Bio sam i kod predsednika suda koji mi je lično rekao da su papiri koji uzurpatori imaju falsifikat. Onda smo moj rođak Slaviša Garić i ja obnovili zemljišne papire, i u srpskom i u albanskom katastru, ali Albanac neće da ode sa zemlje i gotovo! Na mojoj parceli je napravio parking prostor i stambenu zgradu. Dok on naplaćuje parkiranje i zarađuje, mi se mučimo da dokažemo ono što je jasno kod dan. Sud u Podujevu ne reaguje - ogorčen je Milovanović.

- Tražio sam ga godinama, ali on se nije javljao. Tek posle šest godina me je sam nazvao i tražio da "poravnamo dugove" jer je želeo i ostatak mog imanja. Nismo se dogovorili, ali je on bez dozvole ušao u moju parcelu sa buldožerima, rovokopačima i valjcima. Moj advokat je uložio tužbu pred Opštinskim sudom u Podujevu, ali već 10 godina nisam dobio poziv za suđenje - revoltiran je Brajković.
 

Slaviša Garić, koji živi u Smederevu nakon smrti oca, odnosno kad je završena ostavinska rasprava saznao je neverovatnu činjenicu - da parcela u Merdaru dve decenije nije u porodičnom vlasništu.

- Otac je preminuo 2003. godine, a kad je završena ostavinska rasprava 2007. godine tetka je otišla u Merdere da se svi uknjiže, i tada smo otkrili da imanje nije naše. Saznali smo da je Mustafa Bećiri, koji je po sličnom scenario došao u posed i drugih srpskih imanja, uz četiri lažna svedoka uspeo da ubedi sud da je od mog pokojnog oca još 1987. godine navodno kupio imanje.

Faksimil dopisa koji je Euleks poslao Miliji Milovanoviću

- On je sve to zapravo izveo 2007, a kako je uspeo da to izvede i još da napravi da je dve decenije ranije sklopio ugovor to samo znaju oni koji su mu to nedelo omogućili. Imam i srpske i kosovske papire da je imanje naše, osim toga, moj otac je 2003. godine prijavio uzurpaciju imanja - ako je prodao što bi prijavljivao, i što se taj Mustafa koji živi u blizini nije tada oglasio da je imanje njegovo. Sve to stvarno nema smisla - kaže Garić.

Porodica je odmah uložila žalbu na odluku suda u Podujevu, ali im od 2008. godine ročište do ove godine nije zakazano.

- Uz sve to, sudija koji je izrekao presudu da zemlja pripada Albancu je preminuo, a od četiri lažna svedoka, trojica su već naredne godine umrla. Za Bećirija se zna, kao i za foru na koju dolazi do imanja. Ali, nikom ništa.