Gotovina na slobodi od leta?!
Uz podsećanje da traje ispitivanje poslednjih svedoka i da se u maju očekuju završne reči odbrane i tužilaštva, "Globus" piše da bi presuda mogla biti izrečena pre godišnjih odmora u Haškom sudu, koji počinju krajem jula.
Gotovina je pred haškim tribunalom optužen za zločine počinjene nad Srbima u operaciji hrvatske vojske "Oluja 1995". Uhapšen je na Kanarskim ostrvima 7. decembra 2005, a haški proces protiv njega, kao i protiv generala Markača i Čermaka započeo je 11. marta 2008.
Po rečima Gotovininog advokata Luke Mišetića, Gotovina i ceo njegov advokatski tim je vrlo optimističan oko završetka postupka i veruje u pozitivan ishod.
Svi su u timu od početka procesa bili složni u oceni da će postupak biti težak i da će osporavanje navoda tužilaštva biti vrlo složen proces, a da pri kraju postupka vlada uverenje da je odbrana napravila dobar posao i da su neke okolnosti, koje im ispočetka nisu išle u prilog, uspeli okrenuti u korist svojih klijenata, piše "Globus".
Prema tvrdnjama hrvatskog nedeljnika, momenat koji je odbrani ukazao da se slučaj kreće u dobrom smeru za Gotovinu je nedavna izjava srpskog predsednika Borisa Tadića da ne bi bilo dobro da Gotovina bude oslobođen.
Mišetić je ocenio da je pominjanje Gotovine u kontekstu oslobađajuće presude vrlo dobar znak, "koji sigurno dolazi od strane dobro obaveštene osobe", a pravni analitičari i bivši članovi advokatskih timova zaključili su da Tadić javnost u Srbiji priprema na ishod suđenja povoljan za hrvatskog generala.
Drugi važan moment u sudskom procesu bio je, po mišljenju "Globusa", svedočenje bivšeg generala JNA Mileta Mrkšića, koji je osuđen za ratne zločine, a koji je pristao da svedoči u korist odbrane.
Mrkšić je izjavio da je artiljerijski napad Hrvatske vojske na Knin u operaciji "Oluja" 1995. godine bio vrlo precizno izveden i potvrdio da su vlasti Krajine tada donele odluku o evakuaciji stanovništva zajedno sa vojskom jer su se bojale opkoljavanja i odsecanja od Hrvatske vojske.
HV je već prvog dana "Oluje" mogla ući u Knin i osvojiti ga, ali to nije učinila jer se rukovodila vojnom strategijom koja upozorava da se neprijatelj ne sme dovesti u bezizlazan položaj i ne sme mu biti oduzeta mogućnost povlačenja, prenosi "Globus".
Upravo je Mrkšićevo svedočenje bilo ključno u razjašnjenju situacije u Kninu početkom avgusta 1995. godine, koje je okrenulo proces u pozitivnom smeru, piše hrvatski list.