I Bondstil na otetoj zemlji
Srbi su se nedavno ponovo oglasili, tvrdeći da ne znaju ko je gotovo besplatno ustupio Amerikancima njihova imanja. Tokom godina dobili su brojna obećanja, ali svoja prava nisu uspeli da ostvare.
Cirkus na suđenjuNikola Kostić priča da je proces pred sudom Kfora u Prištini ličio na cirkus. |
Zato je posle 13 godina borbe za svoja prava Nikola Kostić iz Lipljana pravdu morao da potraži - pred finskim sudom.
- Juna 1999. nama su njivu od 50 ari u Lipljanju uzeli, a ubrzo ju je preuzeo finski Kfor. Našu prvoklasnu zemlju pretvorili su u Kamp Vile, i do 2001. odbijali da kažu da je to naša njiva, već su tvrdili da je to državna zemlja. Posle tri godine smo imali prvi razgovor sa njima, gde su priznali uzurpaciju i ponudili 1.000 nemačkih maraka godišnje rente, ali mi smo to odbili i tužili ih jedinom nadležnom sudu - Kforom sudu u Prištini - tvrdi Kostić.
On kaže da u presudi piše da je njiva uzurpirana, ali da su Finci to "morali da urade zbog operativnih potreba", kao i da treba da uzme njihovu naknadu.
Srbi imaju tapijeTeritorija za Bondstil je zauzeta odmah po ulasku američke vojske na Kosovo u junu 1999. godine, a Srbi tvde da poseduju kompletnu dokumentaciju da su vlasnici imanja i imaju tapije na svoju zemlju. U okviru Bondstila sagrađeno je 25 kilometara puteva, više od 300 stambenih zgrada, helikopterski hangari, heliodrom, sportske hale i tereni, tržni centar. |
- I to sam odbio. I ponovo ih lepo zamolio da napuste imanje, samo da odu i da vrate u prvobitno stanje. Oni su to odbili - ispričao je Kostić i objasnio kako je pokušao da pokrene spor u Finskoj.
- Po Rezoluciji 1244 UN i jednoj uredbi Bernara Kušnera koji je tada bio šef Unmika, NATO je imun na sve sporove u Srbiji i na Kosovu, tako da morate da ih tužite u matičnoj zemlji. Svima sam pisao - kontaktirao sam i predsednicu Finske, i parlametarnog ombudsmana, njihovog ministra odbrane...
Sve u svemu, nisu napustili njivu dok pre dve godine nisu ugasili bazu. Na mojoj njivi bio je heliodrom, pa su oni skinuli asfalt i šljunak. A malo je toga i ostalo. Pokušao sam da pokrenem i privatni spor preko advokata u Helsinkiju, ali bi oni uvek nekako odustajali kad je trebalo da se piše tužba. Moram da priznam da sam imao i veliku pomoć naše ambasade u Helsinkiju i tadašnjeg ministra Vuka Jeremića. Na kraju, dinara nisam dobio, ali je njiva konačno naša.