Poziv na oprost i pomirenje

Razočaran retorikom iz Sarajeva: Momčilo Krajišnik

Prvi predsednik Skupštine Momčilo Krajišnik je kazao da su učesnici te prve sednice stvarali "najslavniji deo istorije Srba zapadno od Drine".

- Srpski narod se tada odupro majorizaciji i potčinjavanju, te taj događaj nije ostao još jedna pobuna zabeležena u istoriji nego je postao istorijska činjenica, čime je vraćen dug srpskim precima koji su svaki put bili sprečeni da svoj pothvat krunišu uspehom. Ne treba da živimo u prošlosti, ali treba da živimo u sadašnjosti i za budućnost, jer ćemo samo tako doći do željene budućnosti - kazao je Krajišnik.

Iseljavanje i dalje traje

Između ostalog u Deklaraciji je izražena i zabrinutost što ni dve decenije po prestanku rata nije zaustavljen trend iseljavanja građana iz BiH.

"Na delu je umesto prisilnog etničkog čišćenja - samoprogon uzrokovan neperspektivnim opstankom na ovim prostorima. Zato apelujemo na predstavnike vlasti, kao jedine odgovorne i nadležne za ovaj problem, da se umesto međusobnog optuživanja i udvaranja militantnim krugovima iz kruga svojih birača, usredsrede prema rešavanju ekonomskih problema u zemlji", stoji u Deklaraciji.

Izlaz RS na Jadran

U Tački 12 Deklaracije delegati prvog saziva Skupštine RS pozivaju zvaničnike RS da se obrate Savetu za implementaciju Mirovnog sporazuma i visokom predstavniku EU za BiH, kako bi se Srpskoj nadoknadilo 0,5 odsto teritorije zagarantovane Dejtonsko-Pariskim sporazumom.

"Ta nadoknada trebalo bi da bude 1/3 teritorijalnog dela izlaska BiH na Jadransko more, ili da se aktivira preliminarno dogovoreno rešenje ovog problema na Konfereciji o miru u Dejtonu, a kojim bi se teritorijalna veza RS s Jadranom rešila u području Prevlake", stoji u Deklaraciji.

Pismo Karadžića

U ime prvog predsednika Srpske, Radovana Karadžića, Ljiljana Zelen Karadžić, njegova supruga pročitala je i pismo učesnicima svečane sednice.

"Ne snosimo odgovornost za ovu vrstu promena. Naprotiv, možemo da budemo ponosni što smo na nedemokratske poteze odgovorili demokratskim sredstvima, uobličavanjem naše države, naše jedinice u BiH, i to zasnovane na aktima, dokumentima, najlegalnije i najlegitimnije donesenim", napisao je Karadžić u pismu.

U razgovoru za "Vesti", prvi predsednik Skupštine RS kaže da je zadovoljan činjenicom da je obeležena jedna značajna godišnjica za srpski narod, ali i to što je usvojena Deklaracija kojom je poslata jasna poruka pomirenja za sva tri naroda.

- U tački dva Deklaracije doslovce stoji: "Da bi došlo do trajnog pomirenja očekujemo od predstavnika vlasti i građana BiH iz reda sva tri naroda i sve tri konfesione grupe da umesto neiskrenog izvinjenja učine oprost za zlo koje im se u prošlosti desilo i da zatraže oprost za dela koja su oni, ili neki njihovi sunarodnici, drugima učinili" - naglašava Krajišnik.

Komentarišući uglavnom negativne ocene svečane sednice od strane muslimanskih i hrvatskih političara, Krajišnik kaže da nije iznenađen, ali jeste razočaran činjenicom da je na sceni istovetna retorika onoj od pre i tokom rata u BiH, a da je sprovode upravo oni koji su "izbegli odgovornost".

- Video sam izjave Mira Lazovića, predsednika ratne Skupštine BiH i ratnog člana predsedništva BiH Ejupa Ganića povodom svečane sednice i nisam ni malo iznenađen. Reč je o političarima koji su izbegli odgovornost i umesto da budu zagovornici pomirenja oni se i dalje zalažu da se u javnosti uglavnom čuju poruke mržnje i ideje protiv kojih smo se borili od početka. Nažalost, ovakva ostrašćenost doprinosi samo još većoj destabilizaciji BiH i zasigurno ne može da doprinese suštinskom pomirenju sva tri naroda u Bosni - zaključuje Krajišnik za "Vesti".