Glamočić: Srbija neće dozvoliti gajenje GMO

Ministar je agenciji Beta rekao da je moguće da građani Srbije i sada koriste hranu od genetski modifikovanih organizama, jer se po sadašnjem zakonu ne smatra genetički modifikovanim proizvodom bilo koji poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto genetičke modifikacije.

"Takav proizvod se uvozi i stavlja u promet kao konvencionalni proizvod, proizvod bez genetičke modifikacije. Inspekcijske službe Ministarstva u takvim slučajevima nemaju nikakav zakonski osnov da reaguju", rekao je Glamočić.

Ministar je kao "veliki propust" u sadašnjem zakonu ocenio to što on nema odredbu koja predviđa obeležavanje GM-proizvoda i dodao da je, za razliku od srpskog zakona, regulativa EU "vrlo restriktivna" u tom pogledu i predviđa obavezno

GMO ne zabranjuju ni u Rusiji   Glamočić je naveo da ni u Rusiji ne postoji zabrana uvoza ni prometa GMO proizvoda i da se GM soja koristi za ishranu u stočarskoj industriji, a osim soje, još 16 tipova GMO modifikacija prisutnih u prehrambenim proizvodima su dozvoljene i registrovane.

obeležavanje svih proizvoda koji su sačinjeni ili koji sadrže genetski modifikovane organizme.

Prema rečima ministra poljoprivrede, sadašnji zakon o GMO niti zabranjuje GMO, niti se Ministarstvo zalaže da se GMO dozvoli.

"Naš sadašnji zakon ima ozbiljnu manjkavost - on je istovremeno restriktivan jer zabranjuje stavljanje u promet, odnosno gajenje u komercijalne svrhe GMO, a sa druge strane je veoma nebezbedan, jer se po tom zakonu kao GMO ne smatra poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO", rekao je Glamočić.

Dodao je da to u praksi znači da su "naša vrata širom otvorena za proizvode do 0,9 odsto sadržaja GMO, jer ih zakon ne tretira kao GMO, te za njih ne traži nikakve posebne dozvole".

"Za razliku od naše zemlje, EU i za ove proizvode kao i za semenski materijal zahteva da prođu oštru i dugotrajnu proceduru autorizacije, što je veoma komplikovan i zahtevan proces, koji ne rezultira stavljanjem u promet svih ovih proizvoda, već samo onih koji prođu ovu vrlo restriktivnu proceduru", rekao je Glamočić.

Hoćemo, dodao je on, da uvedemo standarde koji važe u EU, što znači da "maksimalno pooštrimo zakon kada je reč o tretiranju proizvoda koji sadrže do 0,9 odsto GMO sadržaja, koji sada slobodno i bez ikakve procedure ulaze na tržište".

Na pitanje da li Svetska trgovinska organizacija (STO) i EU traže od Srbije da dozvoli genetski modifikovanu hranu, Glamočić je rekao da pravila STO propisuju da članice te organizacije ne mogu primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda.

"Ta odredba nema izuzetke, što znači da se ona odnosi i na proizvode sa GM sadržajem. Međutim, postoje drugi mehanizmi, osim zabrane uvoza, koji omogućavaju državama da de facto onemoguće uvoz kroz sistem koji podrazumeva vrlo oštru proceduru za dobijanje pojedinačnih dozvola za uvoz", rekao je Glamočić.

Prema njegovim rečima, ukidanje zabrane za uvoz ne znači da će taj uvoz biti slobodan, naprotiv.

"EU uspostavlja jedan od najrestriktivnijih sistema pribavljanja dozvola koji prethodi stavljanju GMO proizvoda na tržište. Taj sistem podrazumeva režim prethodnih dozvola - što znači da se na tržište ne može pustiti proizvod koji nije prošao strogu proceduru za dobijanje dozvole. To u praksi znači da retko koji proizvod dobija dozvolu za promet u EU", rekao je ministar.

On je negirao da usaglašavanje domaćih propisa sa propisima EU podrazumeva da Srbija mora da odobri ganjenje GMO.

"Apsolutno ne znači. Eventualno odobravanje se vrši po principu slučaj po slučaj za svaku namenu posebno, i to ne znači da svaki konkretni GMO morate odobriti, ali ne možemo da imamo opštu zabranu ako želimo da se uskladimo sa EU", rekao je Glamočić.