Amer: Kako sam ubio 1.626 ljudi
Bivši operater bespilotnih letelica Brendon Brajant je u intervjuu za časopis “Džentlmens kvoterli” detaljno opisao mučne scene kojih se, kao “ubica s džojstikom”, nagledao na ekranu svog računara.
Opisujući kako je prvi put nekoga ubio, Brajant nije preskočio ni najjezivije detalje.
Lociravši tri čoveka koja hodaju prašnjavim drumom u Avganistanu, Brajant je iz bespilotne letelice ispalio raketu “helfajer” i na svom infracrvenom ekranu posmatra posledice
- Dim se razilazi, a svuda oko kratera su komadi dvojice od njih. Tu je i onaj treći, fali mu desna noga iznad kolena; on je drži, kotrlja se po zemlji, a krv mu navire iz noge, curi na zemlju i vrela je. Krv mu je vrela, ali kada padne na zemlju počinje da se hladi. Čitava bara se brzo hladi. Dugo mu je trebalo da umre. A ja sam ga samo gledao. Gledao sam kako postaje iste boje kao i zemlja na kojoj leži, opisivao je Brajant jedan u nizu napada.
Brajant je o svojim iskustvima pričao i ranije, za nemački magazin “Špigl” i za američku televiziju NBC, ali ovaj najnoviji intervju se poklopio s diskusijom o legalnošću američkog programa bespilotnih letelica i cenom koju nosi u nevinim žrtvama.
Američki zvaničnici tvrde da program bespilotnih letelica predstavlja važno sredstvo u borbi protiv militantnih grupacija kao što je Al Kaida, ali Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč izražavaju ozibljnu zabrinutost zbog ovakvih napada i smatraju da se neki od njih tokom proteklih godina mogu smatrati ratnim zločinima.
Brajantov intervju prikazuje ovaj program iz jedne sasvim posebne perspektive. Bivši nišandžija, koji je 2011. napustio ovaj posao i nakon toga morao da se leči od posttraumatskog stresa, tvrdi da je u početku iskreno verovao da će ono što radi “pomoći da se sačuvaju ljudski životi”. Sačuvani su samo životi američkih vojnika...
Do proleća 2011, kada je nakon gotovo šest godina dao otkaz i odbio bonus od 109.000 dolara koji mu je ponuđen za ostanak na poslu, Brajant je nabrojao ukupno 1.626 ljudi koje je lično ubio.
Prema sopstvenim rečima, o svom iskustvu je odlučio da progovori, uprkos kritikama nekih od bivših kolega, da bi pokazao da “čisto ubistvo ” ne postoji i da je posao operatera bespilotnih letelica u ratnim dejstvima “više od obične video igre“.