Kurjaci na Terazijama

Polovinom 19. veka nalazila se "Bogu iza leđa", a Miloš je namerno tu raseljavao kolare i kovače jer je njihov zanat bio isuviše bučan da bi ostali u kraju u kome je knez već video državne ustanove i konake za svoju porodicu. Neposlušnost je platio ustabaša ovih zanatlija. Tek kada je on dobio 25 batina kazne, Savamalci su pristali na preseljenje.

Ilija Čarapić, koji je jedno vreme bio predsednik opštine, imao je naročito zadatak da deli placeve na Terazijama. Ko god je pristajao da zagradi plac, dobijao ga je besplatno. O postanku Terazija pisao je hroničar Milan Đ. Milićević:

Uvodeći vodu u varoš Beograd Turci su duž onoga đeriza (vodovoda) koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daljinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok.

Takve kule bile su: jedna gde je danas Terazijska česma, druga gde je bila kafana Ruski car, a treća je bila onde gde je sada kafana Grčka kraljica. Od te tri kule najveća je bila ona na Terazijama. Ta je kula, pored svoje veće visine, stajala na prostranoj čistini, daleko od okolnih kuća, a bila je viša od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali Terazije za vodu. Od toga se ceo onaj kraj nove Beogradske varoši naročito od Dvora (danas Skupštine grada) do blizu Stambol-kapije (kod današnjeg Narodnog pozorišta), i danas zove Terazije. Godine 1860. vodovodna kula je uklonjena i na njenom mestu je postavljena Terazijska česma u znak sećanja na kneza Miloša.

Uzimala - davala Jednom je knez Miloš poklonio plac na Terazijama svom neimaru Hadži-Nikoli Živkoviću. Vozeći se sa njim jednog dana kolima, knez zapita Hadži-Nikolu: "Čiji je onaj plac što nije ograđen?" "Moj", odgovori Hadži Nikola. "Od sad više nije tvoj kad nisi uspeo do sada da ga ogradiš".