Mićko s "Onim stvarima" u dijaspori

Duhoviti Dragoljub Ljubičić Mićko

- S "Oproštajnim koncertom" smo gostovali i u Švajcarskoj, kao i u mnogim drugim zemljama. A u Švajcarskoj sam bio i ranije, sa Petrućijem i predstavom "Oči u oči sa indeksovcima, Mićko i Petrući". To je takođe bilo efektno, a nas dvojica smo za sat i po promenili 60-ak likova! Za deset dana smo obišli šest-sedam gradova i publika nas je tada lepo primila. Siguran sam da će se ljudi lepo zabavljati i nasmejati i sad, uz "One stvari" - kaže Dragoljub Ljubičić Mićko.

Kako biste opisali predstavu "One stvari"?
- Podnaslov je "Uputstvo za seksualno (ne)zadovoljstvo". I neobično je, pre svega po formi. Ne znam ni kako bih to nazvao, jer je kombinacija monodrame, seminara, kabarea, prezentacije, predavanja, seanse, pregleda sa dijagnozom i preporučenom terapijom. Sadržajno, reč je o komunikaciji između polova, s akcentom na vezu i brak. Ja kao specijalista seksolog teoretičar DrAgoljub otkrivam tajne muško -

Lakše u Australiju, nego u Požarevac

Sa Indeksovim pozorištem i predstavom "Oproštajni koncert" obišli ste svet?
- Da, te 2000. godine obišli smo skoro celu zemaljsku kuglu. Obišli smo ceo svet, a Srbiju smo mogli samo da zaobiđemo. I to, takođe, govori mnogo, odnosno govori da je Srbija bila užasno zatvorena i iznutra. Mi smo lakše otišli u Kanadu, Ameriku ili Australiju, nego u Požarevac. Srećom, nekako se otvorio kanal za dijasporu tako da smo nastupali gde god je bilo našeg sveta i dobro je da su je videli - kaže Ljubičić.

ženskih odnosa. "One stvari" nastale su kao adaptacija teksta austrijskog psihoterapeuta Bernharda Ludviga na osnovu njegovog dugogodišnjeg rada sa pacijentima. Pod različitim imenima, predstava se igra u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Engleskoj... Meni se dopalo što je škakljiva tema obrađena na svarljiv, a istovremeno edukativan način. Međutim, ono njegovo i ovo sad više i nemaju mnogo veze. Menjao sam u hodu. A od početka sam, eto, osetio potrebu da dodam i taj kabaretski element ubacivši songove, onako malo brehtovskog karaktera. Tu su i slajdovi, pa sve liči i na prezentaciju. Da sam zadržao osnovnu formu to ne bi prošlo kod nas, razlikuju se mentaliteti nas i Nemaca, Austrijanaca.

Kako objašnjavate izuzetnu popularnost predstave?
- Za nešto više od dve godine predstavu sam odigrao 100 puta u Srbiji. Ponovo sam posle deset godina izašao na pozorišnu scenu. U međuvremenu sam radio serije, filmove, autorsku TV emisiju, napisao sam drugu knjigu Nacionalni park 2, i baš sam se uželeo živih nastupa. A ljudi su poverovali da će ih to zabaviti, nasmejati, edukovati i nisu se prevarili. Karte za prve tri predstave u Domu sindikata bile su rasprodate, a da ljudi nisu ni znali kakva je predstava. Što reče Gane Pecikoza sa kojim sam i napravio sve ovo: "Ovi prvi dolaze da ponovo vide Mićka na sceni, a tek posle će dolaziti kad čuju da je dobra predstava." Dug aplauz pre početka predstave sam doživeo kao dobrodošlicu kući, jer sam se ponovo našao na daskama Doma sindikata.

Bez politike

Šta mislite koliko humor može da nas zaštiti od problema?
- Ne može da nas zaštiti, ali može da olakša, da ukaže, da ismeje probleme. Dok se gleda predstava "One stvari", ja vidim kako se ljudi pronalaze u onome što pričam. I reaguju na to, najčešće gromoglasnim smehom. Problem ne može da nestane, ali može da bude učinjen smešnim, a i to je nešto. Tako je sa čistim humorom, ali i sa onim prošaranim satirom. Svako vreme ima svoje humoriste i satiričare. Ipak, u ovome što sada radim nema politike.