Četvrtak 24.10.2013.
13:04
D. Dekić - Vesti

Fond za razvoj: Opljačkali narod i nikom ništa!

Čija su briga proćerdane pare: Milan Knežević
 

Putem tog Fonda, prema njegovim rečima, i pored protivljenja novog ministra privrede Saše Radulovića, nastavljena je praksa ostvarivanja stranačke i lične koristi.


- O zloupotrebi i uticaju partijskih moćnika na plasmane govori i najnovija odluka Upravnog odbora Fonda da se 1,5 miliona evra dodeli Agroposlovima lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, umesto da ih dobije 150 vlasnika malih firmi u nerazvijenim područjima - ukazao je on.

Krediti Miškoviću, Bogićeviću, Čoviću, Kostiću, Mitroviću...

Biznismeni i po: Željko Mitrović (mlađi) i Miroslav Mišković

Delti Miroslava Miškovića dodeljeno 1,2 milijarde dinara, Farmakomu Miroslava Bogićevića ukupno 731 milion, Rundap grupi Vojina Lazarevića 508 miliona, FMP-u Nebojše Čovića 535 miliona, MK komercu Miodraga Kostića 300 miliona, YU pointu tada Zorana Drakulića 280 miliona, TV Pinku Željka Mitrovića 190 miliona. Todor iz Vrnjačke Banje dobio je 80 miliona, Interkomerc Gorana Perčevića 359 miliona, Rubin Predraga Rankovića Peconija 200 miliona.

 

Između 100 i 200 miliona plasirano je ATM-u Toplice Spasojevića, Gemaksu Đorđa Antelja i Metalcu Dragoljuba Vukadinovića, kaže Knežević, ironično komentarišući da su to sve "jadni početnici" iz nerazvijenih područja, kao i da je prema obimu sredstava "najnerazvijenije područje" bio - Beograd.


Knežević ističe da moćnicima poput Miroslava Miškovića koji su kreditirani niko ništa ne može i nema sankcija ako kredit ne vrate.


- Tu Pandorinu kutiju sada je otvorio Radulović i doneo razumnu odluku da se preostala sredstva iskoriste za smanjenje poreza i doprinosa svim preduzetnicima. Nažalost, Vlada je nije prihvatila - kaže on.
 

Govoreći o šemi ove, može se reći državne pljačke, objašnjava da su tajkuni i partijski moćnici uzimali jeftina sredstva i vraćali komercijalne skuplje kredite, a Fondu nisu morali da vrate novac u oročenom roku.
 

Bez kriterijuma i garancija

Godinama su svi krediti plasirani bez kriterijuma i pouzdane garancije za vraćanje zbog čega će Fond neslavno završiti sa preko 1,5 milijardi nenaplativih plasmana. Nikada nije bilo terenske kontrole trošenja novca, dok su se menična jemstva gasila zajedno s firmama i dugovi gomilali, ukazuje Knežević na situaciju u Fondu.

- Radilo se po sistemu: firma se registruje, povuku sredstva, a onda firma nestane. Potpuno netransparentno, a novac je neretko deljen partijskim kolegama, putem stranačkih "sređivača" i po sistemu "ja tebi ti meni". Tako smo plaćali svi, a koristili odabrani, a da apsurd bude potpun, finansirana je ta razularenost i predizborne kampanje stranaka na vlasti - kaže Knežević dajući jedan u nizu primer firme Todor koja je dobila kredit od milion evra, a, kako tvrdi, 50.000 donirala partiji Mlađana Dinkića.


Knežević pita i ko je dao saglasnost da se većinski privatnom Simpu iz Vranja odobre ogromna sredstva i koje to zakonsko uporište omogućava Fondu davanje garancija za kredite od 79 miliona evra, plus najnovija garancija u poslovima Jata sa Etihadom? Smatra ciničnom tvrdnju aktera afere da je u Upravnom odboru Fonda pola Vlade, pa je to i napad na Vladu i primećuje da ni novi članovi Vlade nisu odoleli diskrecionom trošenju budžetskih sredstava pa predlažu dokapitalizaciju Fonda.


- Za članove UO pare iz Fonda bile su ničije, a za nas privrednike i građane mukom zarađeni novac. Zar dve i po milijarde evra proćerdanih državnih para nisu ničija briga? Odgovor nije moguć bez odgovornosti odgovornih. Makar i onih iz Vlade - zaključio je Knežević.
 

Kraj bacanju novca u bunar?

U Ministarstvu privrede "Vestima" je rečeno da taj resor neće dozvoliti da se nastavi bacanje novca u bunar, što je do sada često bio slučaj, između ostalog, i u Fondu za razvoj.
- Kroz Fond za razvoj do sada je finansirano sve i svašta, bez jasnih kriterijuma za dodelu sredstava, bez kontrole trošenja novca nakon odobravanja, kao i bez analize efekata - potvrđuju Kneževićeve navode u Ministarstvu privrede. Poručuju da to više neće moći da se radi.
- Neophodno je uraditi analizu svih dosadašnjih kredita, posebno onih čija otplata kasni ili su nenaplativi, a takvih je 60 odsto. Istovremeno, veoma je bitna i analiza novih kredita čije se odobravanje planira - kažu u tom resoru.

 

2024 © - Vesti online