Biološki sat najbrže otkucava grudima
"U borbi protiv starenja, prvo smo morali da pronađemo objektivan način merenja. Za četiri godine smo pratili precizan skup biomarkera koji su čuvari vremena u celom telu", izjavio je Stiv Horvat, profesor genetike na UCLA. "Moj cilj je bio da odredim sat koji može da pomogne naučnicima da bolje razumeju šta ubrzava i usporava proces starenja kod ljudi".
U izradi biološkog sata, profesor Horvat se fokusirao na metilaciju, prirodni proces kojim se hemijski menja DNK.
"Iznenadilo me je da se može razviti sat koji pouzdano otkucava vreme u celoj anatomiji ljudskog tela. Moj pristup je upoređivao jabuke i narandže, ili u ovom slučaju, različite delove tela: mozak, srce, pluća, jetru, bubrege i hrskavice", kaže Horvat.
Dok je biološka starost većine uzoraka pratila svoju hronološku starost, neki su se znatno razlikovali. Profesor Horvat otkrio je da tkivo dojki kod žena stari brže od ostatka tela. "Zdravo tkivo dojke je oko dve do tri godine starije od ostatka ženskog tela. Ako žena ima rak dojke, zdravo tkivo pored tumora je u proseku 12 godina starije od ostatka tela".
Dobijeni rezultati mogu da objase zašto je rak dojke najčešći oblik te bolesti kod žena. Tkivo koje je zahvatio tumor je u proseku 36 godina starije od zdravog tkiva, zbog čega su godine glavni faktor rizika za mnoge vrste raka kod oba pola.
"Veliko je pitanje da li biološki sat kontroliše proces koji vodi do starenja", kaže profesor Horvat. "Ako je tako, sat će postati važan biomarker za proučavanje novih terapijskih pristupa u održavanju tela mladim".
Profesor je otkrio da se sat ubrzava ili usporava, zavisno od toga koliko osoba ima godina. "Ritam otkucavanja sata nije konstantan. Kuca mnogo brže kad smo deca i tinejdžeri, a zatim usporava do konstantne stope kada dođemo do 20 godina", kaže Horvat.