Katar - nova zemlja za gastarbajtere

Katar se neumorno gradi, ima posla za sve radnike i profile

Bez obzira na vrstu posla koju obavljaju u Kataru, radnici iz BiH, zadovoljni su zaradom i uslovima na poslu. Najteže je kažu, prilagoditi se vremenskim uslovima, pogotovo ako je radno mesto pod vedrim nebom.

I fakultetlije hoće da rade

Na privremeni rad u Katar ne odlaze samo građevinski radnici, već i visokoobrazovani mladi ljudi, najviše stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija. Posla ima i za arhitekte, među kojima je i Jasminka Usanović iz Sarajeva. Pre šest meseci otišla je u Dohu, gde planira da ostane još najmanje četiri godine. "Tamo se mnogo više cene trud, rad i znanje nego u našoj zemlji, nažalost. U mojoj firmi radi još jedna devojka iz BiH, a verujem da će doći još ljudi u narednom periodu", kaže Jasminka.

Ekstremne vrućine su za Marka Vujanića iz Gradiške bile nepodnošljive, pa se pre nekoliko meseci vratio kući. Ipak, kaže da bi ponovo išao, a razlog je mesečna plata od 2.000 konvertibilnih maraka (oko 1.000 evra). "Bolje je i u Kataru na plus pedeset nego ovde da radiš za 400 maraka", kaže Marko.

"Posao nije lak, nova je zemlja, nov način života", kaže Zoran Lojpur iz Trebinja. Ističe da su iskustva sa kojima se vratio iz Katara pozitivna i da se nema na šta da se požali. "Nisam otišao da radim za 'Majkrosoft' već za građevinsku firmu. Mnogo više sam dobio nego što sam očekivao.

Živeo sam u vili, svi smo imali bazen, internet.", kaže Lojpur.

Katar je jedno od najvećih svetskih gradilišta

Pripreme za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022. godine, već su počele. U narednih nekoliko godina milijarde dolara biće uložene u izgradnju infrastrukture. Priliku da se zaposle uvideli su brojni radnici sa svih kontinenata. Oni koji dolaze iz azijskih zemalja poput Indije, Indonezije, Nepala, često se žale na neljudske uslove u kojima rade. Neuporedivo su manje plaćeni od radnika iz BiH.

"Oni su baš robovi. Rade za hiljadu, a mi za pet-šest hiljada rijala", kaže Marko.

Zarada i novo iskustvo bili su razlozi zbog kojih je Zoran otišao u Katar. Ističe da su njegovi sugrađani solidno plaćeni, ali ni približno kao Englezi i Amerikanci. "Nije to prevelika zarada. Zarađivali smo više od Indijaca, manje od Engleza. Bosanci se dobro drže na tržištu radne snage".

Zoran za svoje poslodavce ima samo reči hvale. Kaže da mu je i avionska karta u dva pravca bila plaćena, kao i godišnji odmor. Slično iskustvo ima i njegov sugrađanin Goran Radulović. Radio je na gradilištu i po 12 sati dnevno, a najveći i jedini neprijatelj bila mu je vrućina.

"Preko dana se od 11 do 15 sati ne radi zbog vrućine. Prva smena je od jedan ujutro do 11 prepodne", kaže on.