Bežali od krvne osvete, prevarili zakon

Prestupi Vate počeli su 1999. kada je završio u pritvoru zbog nezakonitog boravka u zemlji posle isteka vize. Međutim, vlastima je pobegao nedugo pošto je uhvaćen, aprila 2000.

Državljanin Albanije deportovan je mesec dana kasnije, ali se vratio u Australiju, u decembru iste godine, kao Georgis Zakakis uz pomoć falsifikovanog grčkog pasoša, čime je nastavio, kako se čulo pred sudom u Melburnu, "potpuno nepoštovanje" propisa i pravila.

Tužilac Keti Piečutovska priznala je sudu da je bilo teško uvrditi obim prevare kojim

Upala u svoju zamku Vjolce Maraši je u svom zahtevu za izdavanje duže poslovne vize navela lažne podatke. Međutim pala u sopstvenu zamku, kada je nepažnjom u avgustu 2010, prilikom popunjavanja imigracionog obrasca navela pravo ime - Vjolce Maraši.

se bavio Vata, a on je zadirao u integritet imigracionog i pasoškog sistema Australije.

Vata i njegova žena Vjolce Maraši, koji su se zajedno sa sinom vratilu u Australiju uz pomoć lažnih pasoša, a kasnije dali i lažne izjave o svojim vizama, izjasnili su se krivim za višestruke prekršaje među kojima su korišćenje falš dokumenata i davanje netačnih i lažnih izjava.

Pravni zastupnik optuženih, barister Jan Krisp, rekao je pred Prekršajnim sudom u Melburnu da su njegovi klijenti nisu došli u Australiju da čime krivična dela, već da je Vjolce Marašhi pobegla iz Albanije pošto se verila za muškarcem zbog čega je njegova porodica proglasila "besu" (krvna osvetu). Advokat Krisp je izneo podatke, kako je Vjolce rekla svom psihologu da je bila mučena i prebijana u Albaniji, a da je verovala da bi se svađa između familija dodatno "pogoršala ukolio bi se vratila u Albaniju", što bi zapravo značilo "njenu smrt i opasnost za njenu porodicu".

Prema navodima tužioca, gospođe Keti Piečutovska, Vata (kršteno ime Jani Petro) prvi put je ušao u Australiju 1998. na osnovu privremene vize radi mogućeg

Olakšavajuće okolnosti Tokom pretresa, održanog u utorak, zamenik načelnika suda Dan Maling izneo je kako su prekršaji Jana Vate ozbiljan primer kršenja imigracionih i pasoških propisa u zemlji. Međutim, kao olakšavajuću okolnost je prihvatio to što se Vata u Australiji nije bavio kriminalnim radnjama, već da je bio motivisan da bude sa ženom i porodicom "kako bi imali bolji život, daleko od Albanije".

sklapanja braka, ali ga je imigraciona služba pritvorila zbog prekoračenja dozvoljenog boravka u zemlji.

Mesec dana pre nego što se vratio u Australiju, ovog puta kao Georgis Zakakis, njegov brat je ušao u zemlju na osnovu albanskog pasoša koji je bio izdat na ime Petro.

U aprilu 2002, imigraciona služba ga je locirala u Južnoj Australiji, gde je izdržavao zatvorsku kaznu zbog prevara, a koje su se odnosile na posedovanje lažne vozačke dozvole. Za nekoliko meseci, Jani Petro je deportovan iz zemlje, a potom je legalno promenio ime u Jani Vata da bi u junu 2004. ponovo došao u Australiju kao Nikolas Liakos (na osnovu falsifikovanog grčkog pasoša).

Na osnovu falš dokumenata njemu je odobren duži boravak u Australiji, ali je onda u avgustu 2010. otkriven. U međuvremenu je u više navrata uspešno produžavao vize, odobreno mu je pravo na sponzorsku vizu za zaposlenje, privremena dugoročna viza, a zatim je zatražio i dobio australijski pasoš - ali pod lažnim imenom, pod kojim je napuštao i vraćao se iz zemlje.

U avgustu 2010, federalna policija izvela je raciju na njegovu kuću u Lejloru, gde su otkrili "izuzetno verodostojne" fotografije, kojima je dokazano da su Petro, Zefis, Georgiadis i Liakos - zapravo jedna te ista osoba.

Takođe, pred sudom je rečeno da je neka nekoliko odbijenih zahteva gospođe Maraši da dobije specijalnu vizu za ugrožene osobe, ona napustila Australiju avgusta 2006, ali se i ubrzo i vratila, ovog puta kao Violeta Balsiene sa sinom. Došli su uz pomoć turističkih viza, a onda im je odobrena još jedna viza.

Na slobodi do okončanja postupka Jani Vata je osuđen na 14 meseci zatvora, uz to da se na uslovnoj slobodi može naći već posle sedam meseci kazne, a ostatak kazne će izdržavati na slobodi uz poštovanje primerenog ponašanja. Njegova supruga je osuđenja na 12 mesečnu kaznu koju treba da odsluži u zajednici, obavljanjem 150 sati neplaćenog društveno korisnih poslova, a trebaće da ide na lekarske preglede, lečenje i rehabilitacij zbog lošeg zdravstvenog stanja. Posle izrečene presude, Vata je ne dugo potom pušten uz kauciju na slobodu, do završetka žalbenog postupka. Određeno mu je da mora da živi na adresi u Lejloru, da vrati sve važeće putne isprave i da ne sme da napušta Australiju.