Zar je i rak uslov za Evropu?!

Otrov: Zapad traži od Srbije da pusti na tržište genetski modifikovanu hranu

 

Brojni stručnjaci protive se uvozu genetski modifikovane hrane za koju tvrde da je jedan od glavnih uzroka porasta malignih oboljenja. Tome u prilog govori i činjenica da danas u svetu postoji svega 28 država koje su dozvolile promet i 167 onih koje još to nisu učinile.
 

Molekularni biolog prof. dr Džon Fagan juče je u Beogradu otvorio Međunarodnu konferenciju o GMO "Etika ili interes" i predložio "da Srbija poput nekih zemalja kao što je Švajcarska uvede moratorijum na genetski modifikovanu hranu". Ovaj Amerikanac je i upozorio srpsku javnost na posledice eventualnog uvoza GMO.

- Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena i tako menja njihovu strukturu. Ovi genetski modifikovani organizmi mogu da se rašire i ukrste s prirodnim organizmima. Usled toga buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

Višemesečne studije pokazale pokazuju da je kod ljudi koji jedu genetski modifikovanu hranu povišena toksičnost jetre. Po Srbiju bi i ekonomski i zdravstveno bilo pogubno da zakonski dozvoli GMO - upozorio je dr Fagan.

Industrija proizvodnje semena u Srbiji na godišnjem nivou zaradi do 500 miliona dolara, ukoliko se prihvati genetski modifikovano seme, više neće biti srpskih kompanija već stranih kompanija sa sedištem u Americi.

- Srbiju čeka sudbina Argentine, gde su kompanije poput Monsanta zajedno sa vladom Argentine bankarske kredite davali isključivo poljoprivrednicima koji su sadili GM seme, dok ljudi sa organskom hranom nisu mogli da dobiju zajmove - upozorio je dr Fagan.

U prirodi ne može da se razmnožava mačka sa psom, ali u GMO tehnologiji je sve dozvoljeno. Tako su u GM soji ukršteni geni jedne bakterije iz zemljišta i petunije. Te genetičke izmene prouzrokuju brojne mutacije koje su naučnicima zasad nepredvidive - objašnjava ovaj stručnjak.

- Kod ovaca, čije su tri generacije hranjene GM kukuruzom, jagnjad su rođena sa deformisanom jetrom i gušteračom. U njihovim crevima se pojavila superbakterija otporna na antibiotike, a u Brazilu se na njivama sa GM sojom pojavio superkorov, koji su seljani nazvali - buva. Zemlja sa takvim korovom je postala neupotrebljiva - objasnio je dr Fagan.

Na svima nama je izbor da li ćemo koristiti GMO ili prirodnu hranu. Ali zbog poslovnih interesa široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane i njihovim posledicama. Sa zdravstvenog aspekta Srbija je stavljena u poziciju sejanja tumora sopstvenoj deci - upozorio je dr Fagan.

Miladin Ševarlić: Ruše zdravlje i poljoprivredu

Najveći promašaj u agrarnoj politici koji će doneti neprocenjivu štetu poljoprivredi desiće se ako Srbija dozvoli promet Genetski modifikovanih organizama (GMO), kazao je profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

- Svi modeli industrijske proizvodnje imaju negativne posledice, a najteže su one koje se tiču prehrambenog aspekta, o čemu najbolje govori podatak da je povećano oboljevanje stanovništva od raka korišćenjem ovih proizvoda - rekao je Ševarlić na Međunarodnoj konferenciji o GMO u Beogradu.

Prema njegovim rečima, GMO kompanije su kupovinom licencnih prava uništile više od 40.000 sorti hibrida. Ševarlić se zapitao da li Parlament Srbije ima legitimitet, budući da u njemu nema nijednog poljoprivrednika, da odlučuje u ime i na štetu poljprivrednika Srbije.

Na pitanje novinara kako su druge zemlje rešile problem sa GMO proizvodima, Ševarlić je kazao da postoje dva modela koja su uvele države Evropske unije, i da prema jednom modelu države sprovode dugutrojana i vrlo složena istraživanja o štetnosti upotrebe Genetski modifikovanih proizvoda koja traju i do 10 godina, a da je drugi model da lokalne samouprave donose deklaracije o uzgoju, uvozu, preradi i plasmanu GMO proizvoda.

- Trebamo slušati glas odbornika koji su bliži narodu, a ne poslanika - kazao je Ševarlić.
 

Sutra: Korin Lepaz, poslanik u Strazburu o opasnosti GMO