Danas je dan BIA-e

BIA dva puta godišnje podnosi izveštaj Bezbednosno-informativna agencija je po Ustavu Republike Srbije pod kontrolom Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, kojima je dužna da dva puta godišnje podnese izveštaj o svom radu i o stanju bezbednosti Republike Srbije. * U nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije (član 2. Zakona o BIA) su: - Zaštita bezbednosti Republike Srbije;otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije - Istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima - Obavljanje i drugih poslova određenih Zakonom o BIA.

Bezbednosno informativna agencija formalno postoji od 27. jula 2002, kada je na snagu stupio Zakon o BIA, kojim su civilni obaveštajno-bezbednosni poslovi prvi put u savremenoj srpskoj istoriji izdvojeni iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

BIA obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka.

U zadatke BIA spadaju i kontraobaveštajni i obaveštajni poslovi, kao i drugi poslovi bezbednosti – suzbijanje delatnosti usmerenih na vršenje organizovanog kriminala.

Pripadnici Agencije zaduženi su i za suzbijanje krivičnih dela sa elementima međunarodnog i unutrašnjeg terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Delokrug rada BIA zasniva se na načelima ustavnosti, zakonitosti, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, tajnosti, subordinaciji, profesionalizmu, objektivnosti i racionalnosti.

Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić čestitao je Dan Bezbednosno-informativne agencije zameniku direktora BIA Draganu Markoviću i zaposlenima u ovoj agenciji, naglasivši značaj BIA za očuvanje bezbednosti.

Period od 1945. do 2002. godine 

Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) organizovano je 13. maja 1944. kao centralna kontraobaveštajna i obaveštajna služba pri Povereništvu za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije na vojnom principu.

Operativnu jedinicu OZN predstavljao je Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), koji je formiran 15. avgusta 1944.

Delokrug rada OZN obuhvatao je obaveštajne poslove prema inostranstvu i neoslobođenoj teritoriji, poslove kontraobaveštajne zaštite oslobođene teritorije i kontraobaveštajni rad u vojsci.

OZN je bio organizaciono podeljen na 6 odseka: Prvi odsek – obaveštajni, Drugi odsek – kontraobaveštajna služba na oslobođenoj teritoriji, Treći odsek – kontraobaveštajna služba u vojsci, Četvrti odsek – za statistiku i tehniku, Peti odsek – za otkrivanje i suprotstavljanje delovanju stranih službi (od januara 1945.) i Šesti odsek – za kontraobaveštajnu zaštitu saobraćajnih objekata i ustanova u zemlji (od aprila 1945. godine).

OZN postaje UDB

Nakon donošenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) 31. januara 1946. izvršena je reorganizacija organa vlasti i državne uprave, na osnovu koje je deo OZN prešao iz Ministarstva narodne odbrane u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova. Na kraju tog procesa, marta 1946. od I, II, V i VI odseka OZN, kao i delova IV odseka OZN (Radio-centar i grupa za šifru) formirana je Uprava državne bezbednosti (UDB).

UDB je bio striktno centralizovano organizovan i obuhvatao je: UDB u MUP FNRJ, organe UDB na nivou republičkih ministarstava i opunomoćstva UDB za srezove. Pripadnicima UDB su od jula 1952. uvedena civilna zvanja.

Posle Brionskog plenuma, jula 1966. godine, izvršena je reorganizacija UDB. Donošenjem Osnovnog zakona o unutrašnjim poslovima, formirana je Služba državne bezbednosti (SDB) u okviru Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (SSUP). Poslovi državne bezbednosti su decentralizovani i preneti na novoformirane republičke i pokrajinske službe državne bezbednosti, koje su pripadale republičkim, odnosno pokrajinskim sekretarijatima unutrašnjih poslova, a SSUP je njihov rad usmeravao, koordinirao i usklađivao.

Nakon raspada SFRJ, u Republici Srbiji je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, aprila 1992, formiran Resor državne bezbednosti Republike Srbije, na osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima i Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama iz 1991.

Resor državne bezbednosti je prestao s radom 2002. donošenjem Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.