Kaiš steže i štednju

Štedi ko može, retko da se nešto kupi ili renovira stan. Žene bi štedele više, ali ne mogu jer imaju manje novca, pa je tipičan štediša muškarac koji novac oročava na 12 meseci.

Višnja Rubin iz Erste banke kaže da je prosečan štediša privatnik star između 40 i 50 godina i ima ušteđevinu nešto veću nego prošle godine oko 10.500 evra.

Gotovo polovina građana novac čuva i u slamarici, a oni koji su ga poverili bankama nisu zadovoljni kamatom. Na dinare je oko 10 odsto, a za devize između dva i tri odsto godišnje - u proseku dva odsto manja nego pre godinu dana.

Narodna banka preporučuje bankarima da zarad finansijske stabilnosti ne povećavaju kamate, a oni, kažu, pažljivo slušaju njene savete.

Goran Pitić iz banke Sosijete ženeral veruje da će se banke manje više ponašati na sličan način. "Za one koji nude visoke kamatne stope u periodu štednje predstavlja znak da im nešto nedostaje u profilu poslovanja", ocenjuje Pitić.

Uz savet da ne dižu kamate na štednju, Narodna banka dodaje da je to i uslov za pad kamatnih stopa na kredite građanima i privredi. Bankari odgovaraju da je to teško izvodljivo, jer je mnogo drugih razloga zbog kojih su zajmovi u Srbiji skuplji nego u regionu.

Filipos Karamanolis iz Eurobanke smatra da su kamatne stope relativno visoke. One ne pokrivaju uvek cenu po kojoj se banka zadužuje, do obavezne rezerve kod Narodne banke, napominje Karamanolis.

Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije navodi da je kod privrede loši zajmovi iznose 25 odsto. Šest milijardi je iznos rezervacija, a kapital banaka 5,2 milijarde. Naravno da će se to preliti na kamate. Teško je to u kratkom roku izlečiti, objašnjava Dugalić.

Najbolja preduzeća i sada mogu da se zaduže po kamati od tri odsto, tvrde bankari i dodaju da će to moći i ostali kada im se smanje troškovi poslovanja i popravi kreditni rejting zemlje.