Utorak 15.10.2013.
08:00
radiosarajevo.ba

Naučnici uskoro prave ćelije vanzemaljaca?!

Foto: Ilustracija
 

Džej Kreg Venter, koji je pomogao u mapiranju ljudskog genoma i kreirao prvi sintetički oblik života na svetu 2010. godine, objasnio je ovu novu teoriju u knjizi Brzina svetlosti: Od dvostrukog Heliksa do zore digitalnog života, piše Slobodnaevropa.org.

Šta je genom?

Genom je skup gena koje sadrži jedna haploidna ćelija.

Izražajnost gena ogleda se u sintezi različitih vrsta RNK i proteina i regulisana je preciznim mehanizmima koji su usaglašeni sa fiziološkim potrebama ćelije. Ti mehanizmi još uvek nisu dovoljno poznati. S obzirom na to, da se znanje o strukturi genoma i njegovoj organizaciji (posebno humanog genoma) ubrzano povećava ulaskom u 21. vek, formira se i posebna naučna disciplina genomika.

"Dan kada ćemo biti sposobni da pošaljemo robotski kontrolisane genome na druge planete kako bi učitali DNK sekvencu bilo kojeg vanzemaljskog života koji se tamo može naći, nije tako daleko. Ako ih uspemo da ih vratimo na Zemlju onda ćemo moći da rekonstruišemo gene. Sintetička verzija marsovskog genoma mogla bi da se iskoristiti za kreiranje marsovskog života na Zemlji", rekao je Venter.

Naučnici će moći da manipulišu i menjaju DNK dodajući određene karateristike kako bi stvorili mikrobe "po meri".

Napredak u genomskoj tehnologiji biće deo "genetske revolucije" prema Venteru i moći će ljudskom telu da pruži otpornost na bolesti, kao i da stvori životinje koje će služiti za hranu i lekove. Ćelije bi mogle da se koriste i za povećanje inteligencije ili širenje ljudskog života.

Dizajniranjem ćelija na kompjuteru one bi postale digitalizovane, što bi ih učinilo dostupnim širom sveta preko interneta.

Venter želi da patentira prvi oblik života koji su stvorili ljudi, pod nazivom Mikoplazma Laboratorijum (Mycoplasma Laboratorium).

2024 © - Vesti online