"Sve ređe lete dukati"

- Nas dvoje smo na estradi tri decenije, a ovo je naša četvrta zajednička numera. Pesmu nam je napisao Vlada Todosijević, a radni naziv je "Da li je to navika ili ljubav traje". Duet je snimljen, treba samo još tehnički da se dotera, pa ćemo ga predstaviti publici - kaže pevačica, koja i na gostovanja često ide sa mužem.

Dvoumi se oko rijalitija Imate li vi želju, da poput vašeg muža, učestvujete u nekom rijaliti program? - Lomim se, i bih i ne, ali pošto mi moji momci ne daju, onda nema tu šta da se polemiše, neću učestvovati u rijalitiju, pošto su mi Aca i Ivan rekli da mi to nije potrebno. Ipak, nikad ne reci nikad. Sve zavisi od trenutne situacije, raspoloženja.

- Celo leto smo Aca i ja radili udarnički, pevali najviše na privatnim veseljima, pa već imamo i mnogo angažmana pogođenih za narednu godinu. To su proslave punoletstva, veridbe, krštenja, svadbe. Oseća se kriza, nastupi su se proredili, ali mi se ne žalimo.
x Mnoge vaše kolege priznaju da ne mogu da rade privatna veselja, jer ne znaju dovoljno pesama, a nemaju ni kondiciju da izdrže toliko dug nastup.

- Zahtevan je takav način rada.Treba znati aktuelne numere, stare hitove, izvorne kompozicije. Čini mi se da je ranije bilo teže, samim tim što su slavlja trajala po nekoliko dana, dok sada gosti počinju da se razilaze već posle ponoći. Volim da sam sa narodom, a hvala bogu, znam i dosta pesama.

Popustljivi roditelji - Sin Ivan je osmi razred osnovne škole, dobro je dete, znatiželjno. Više ga zanimaju društveni od prirodnih predmeti, a posebno mu je interesantna istorija. Ni Aca ni ja nismo mnogo strogi roditelji. Ja pokušavam da izigravam strogu majku, ali nisam. Ponekad moram nekoliko puta da ponovim isto, ali u tim je godinama, pubertet ga drma, pa je sve to i normalno. Ivan je zapravo poslušan, a i mi smo prilično popustljivi roditelji.

Idete li na privatna veselja koja se organizuju u dijaspori?
- Dolazi do smene generacije, pa se menjaju običaji. Nekada su naši zemljaci tokom dolazaka u otadžbinu za godišnji odmor organizovali svojoj deci velike svadbe, koje su trajale po nekoliko dana, po starim običajima, pod šatrama, sa brojnim pevačima. Proredilo se to, po želji mladenaca, a i zbog krize, veselja se sve češće prave u dijaspori, što se obično svodi na zabavu u restoranu za najužu rodbinu i prijatelje.

Nekada su na svadbama i pevače darivali nakitom, kitili ih niskama dukata, novčanice su letele na sve strane. U kom kraju su danas najizdašniji bakšiši muzičarima?
- Čini mi se da se i dalje najbolje zarađuje u negotinskom kraju. Zapadnu dukati i nama pevačima. Takvi su tamo običaji, drže ih se. Ali što se bakšiša tiče, sve zavisi od pevača i njegovog umeća. Ko ume da podiđe gostu, taj je nagrađen bolje od drugih. Nisu presudni kvalitet glasa, hitovi ili pak nečija lepota. Treba znati malo i psihologiju ljudi, kad koju pesmu zapevati, kome prići. Ima gostiju koji mogu da budu neprijatni, nasrtljivi. Nešto se toleriše, ali sve ima svoje granice. Postoje pravi majstori među pevačima koji umeju da iskoristi takve situacije i uzmu dobre pare. Ipak, oseća se kriza, slabo se narod hvala za džep. Aca i ja uvek imamo fiksni honorar, pa i kad se dobije bašiš, deli se sa ostalim muzičarima.