Neradnici Srbiju teraju u bankrot

Drastično uvećanje administracije pokazuje da ni sadašnja vlast koja najavljuje mere štednje, pa između ostalog i otpuštanje viška zaposlenih u državnom aparatu, nije odolela starom partokratskom receptu da na državne jasle udomi partijske i ideološke sledbenike i njihove rođake i rođake njihovih rođaka.

Beže od popisa Ministar finansija Lazar Krstić iznenadio je ne samo laičku javnost podatkom da država ne raspolaže preciznim podacima o ukupnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Na zahtev Vlade javnim preduzećima, ustanovama i institucijama da dostave precizan broj zaposlenih, nisu svi odgovorili. Za sada je broj onih koji plate dobijaju iz budžeta dogurao do 675.000. - To što nemaju tačan broj zaposlenih znači da su ovi zadnji toliko pozapošljavali svojih ljudi u javnom sektoru da nisu stigli da ih popišu - dodaje Kuzmanović.

Podatak da je državnu administraciju bivše Jugoslavije opsluživalo 28.134, dok je za sadašnju malenu Srbiju državni aparat u odnosu na SFRJ gotovo utrostručen ekonomski analitičar Časlav Kuzmanović objašnjava zakonitošću začinjenom srpskim garnilukom.

- To "punjenje" administracije je zakonitost jer su to najjeftinija radna mesta kojima pribegava svaka zemlja bez stvarnog razvoja. A realan razvoj je samo industrija, ono što ima Nemačka, a što mi nemamo. Takve države, kao recimo što je bila Jugoslavija prvih godina posle Drugog svetskog rata, posežu za upošljavanjem ljudi u državnoj administraciji. Recimo, u Egiptu u kancelarijama sa četiri stolice prijavljeno je da radi tridesetak zaposlenih, znači njih 26 i ne dolazi na posao. Ovo, naravno, nije opravdanje za preglomazan državni aparat već njegovo objašnjenje - dodaje Kuzmanović.

Na to da Srbija nema industriju i da su nekada ugledne firme propale ili neuspešno privatizovane takođe ukazuje surova statistika. Broj radnih mesta u preduzećima i ustanovama u Srbiji je od 2001. do 2012. smanjen za više od 500.000. Najviše je radnika ostalo bez posla u kompanijama koje se bave prerađivačkom industrijom - sa 604.000 na 289.000! Statistika otkriva da zaposlenost u industriji nije smanjivana samo zbog njenog propadanja, već i u granama koje su prethodnih godina bile najuspešniji deo srpske privrede. Tako je u prehrambenoj industriji broj zaposlenih smanjen za 42 odsto (sa 88.000 na 51.000), u proizvodnji pića za 52,5 odsto (sa 19.000 na 9.000), a u duvanskoj industriji čak za 66 procenata!
 

Plate veće od ministarskih Obećanje sadašnje vladajuće garniture da će po dolasku na vlast ukinuti bespotrebne agencije i regulatorna tela kojih je preko 130 ni godinu i više od trajanja mandata nije ispunjeno. Zaposleni u nekim od tih agencija imaju i nekoliko puta veće plate od premijera i ministara.

Privreda u nestajanju i veliki broj nezaposlenih doveli su do dodatnog upošljavanja u državnu službu.

- Iza ogromnog broja zaposlenih u administraciji stoji i partijski momenat jer svaka nova vladajuća garnitura u državnu službu dodatno uposli svoje ljude. Uz sve to prisutan je i interes stranih kreditora. Njima odgovara da dođemo u bankrot situaciju da ne možemo da vraćamo kredite kako bi lakše ušli u posed državne imovine i kako bi dobili političke ustupke - kaže analitičar Časlav Kuzmanović.

Ostaje tako crna slutnja koju je svojevremeno bivši guverner Narodne banke Radovan Jelašić sažeo u rečenicu da je smanjenje administracije u Srbiji, i posle toliko godina tranzicije, "sveta krava koju niko ne sme da takne".

U Evropi gori samo od Islanda Iako danima slušamo državne funkcionere kako nam je uprava preglomazna, saradnici časopisa "Makroekonomska analiza i trendovi" (MAK) izašli su sa podacima da je broj zaposlenih u državnoj administraciji i odbrani Srbije u odnosu na broj radno aktivnog stanovništva među najmanjim u Evropi! Od 32, pre svega zemlje EU, manji broj zaposlenih po ovom kriterijumu u odnosu na Srbiju ima samo Island. Objašnjavajući za "Vesti" ove podatke, saradnik MAT-a i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević tvrdi da je već sada na delu medijska haranga protiv javnog sektora i da neko ko nije radio na šalteru ne može da zna kako je to težak i odgovoran posao. - Ako se podigne samo haranga protiv zaposlenih u administraciji, pa se o njima govori kao o "mastiljarama", nećemo nigde stići. Smanjivati sada broj zaposlenih u sudstvu ili u trezoru, mogu slobodno reći, jeste glupost. Problem je što su se uvećala regulatorna tela i agencija sa obrazloženjem da to zahteva naš evropski put - kaže Kovačević.