Besmrtni Kastro (5): Kubanski lonac
Život od osmeha
Objašnjenje smo našli u divnoj oazi, etno-naselju na vodi Guama, neposredno uz jezero Laguna del Tesoro. Napravljeno je pre 40 godina otimanjem od močvarnog tla. Drvene kućice na vodi sa krovovima od palminog lista, komforno opremljene prirodnim materijalom, namenjene su odmoru i ekološkom turizmu. Svaka kućica na vodi izgleda kao vodeni cvet, između njih zeleni prostor palmi i tropskog rastinja.
Holivudsko smećePonoćni filmski program na kubanskoj televiziji, "Medianoće", pun je, kako bi to Emir Kusturica rekao, holivudskog smeća. Da biste to doživeli ne morate da putujete na Kubu, samo sedite pred srpske TV ekrane. |
Tu je i mali prostor pećinskog ambijenta umetnički urađen sa vizijom davno prohujalog vremena i čoveka na ovom prostoru: Abordžini, Taino narod, Arhuagua plemena... Privlače nam pažnju znakovi na zidovima pećine koji nas podsećaju na vinčanske oblike. Kada čovek dobro promisli, nameće mu se zaključak kako sve te različite tradicije mnogobrojnih naroda vode ka jednom te istom izvoru.
Tu su i figure umetnički obrađene kao simbolički izraz radinosti davnog naroda: sejač kukuruza, sejač semena na njivi, proizvođač ćupa, raznovrsne skulpture davnog čoveka neotuđenog od prirode. Možda su Abordžini u davna vremena pristigli iz Australije i naseljavali ovaj prostor, u žalu i nostalgiji za starom naseobion dali novoj isto ime? Ne znam koliko prosečno obrazovan Kubanac, a nivo prosečno obrazovanog Kubanca je srednji, ima svest o svom poreklu.
Naravno, to ne zavisi samo od obrazovanja, nego i od toga iz kog izvora kubanskog populacionog miksa izvirite: španskog, afričkog, kreolskog, indijanskog... - Odakle ste vi, senjor Valdes? - pitam jednog Kubanca, nižeg administrativca, ne sumnjajući po tenu da vuče korene iz daleke Afrike.
- Ja sam iz Havane! - odgovara kao iz topa.
- Dobro, vi ste iz Havane. Ima li rasizma na Kubi, senjor Valdes?
- Nema. Ja ga nisam osetio. Zašto? Kubanac nije ni beo, ni crn, ni crven, ni žut. On je sve to u isto vreme. Beo kao Španac, crn kao Afrikanac, crven kao Indijanac, žut kao Kinez... Sve to pomešano je stvorilo Kubanca! Kako bi to rekao Fernando Ortiz, najčuveniji kubanski antropolog: "Kubanac je poput najpoznatijeg kubanskog jela el ajiačo. To je čorba koja sadrži sve moguće vrste povrća i mesa..."
U tom miksu porekla kubanske populacije, i poreklo i religije su raznovrsne. U širem predgrađu Havane nalazi se naselje Regla, koje smo posetili pre našeg puta ka Sijera Maestri. To je naselje izrazito materijalno siromašno, ali je i mesto "gde je osmeh besplatan i putniku nije potreban pasoš".
Regla je stari ribolovački grad na jugoistočnoj strani zaliva poznat kao glavna luka za isporuku robova iz vremena kolonijalističkog perioda. Zato se Regla smatra kolevkom afrokubanske kulture i naseobina izvrsnih muzičara Afrokubanaca i velikog broja vernika. Četvrt je sirotinjska, i na nju boljestojeći Kubanci, iz perspektive svog smeštaja u havanskoj četvrti Miramar (beogradsko Dedinje), gledaju sa rom.
Sami žitelji Regle, inače izuzetno profidelovski nastrojeni, o Kubancima "koji nogom u Reglu nisu kročili" i ne razmišljaju. Oni žive svoj svet muzike, duhovnosti, nostalgije: "Hodam tražeći jednog Kongoa, a taj Kongo živi u meni, svako ko nosi tog Kongoa neka uzme alatku, instrument u ruke..." Pesmu slušamo u izvođenju muzičke grupe "San Cristobal de Regla" sa Regle, inače nosioca specijalnog priznanja kubanskog Ministarstva kulture.
Jedini rasistaU pauzi sjajnog ritma afrokubanskih muzičara Kiki sa mnom po ulicama Regle traži žuti šećer. U Havani se teško nalazi, uglavnom se izvozi, a gušt bi bio po povratku u Srbiju prvu beogradsku kafu popiti uz kubanski žuti šećer. |
Osnovao ju je 1953. Andreas Avelino Balaez, otac sadašnjeg šefa grupe Andreasa. Ovde se muzička tradicija prenosi s kolena na koleno. Sin Andreasa, Andresito, već je spreman! Uz udaračke instrumente, kahones, clave, kampaun, guiros, uživamo u muzici ove grupe u domu čuvene Kiki sa Regle, majke šefa grupe. Kiki je zaljubljena u muziku daleke zemlje svog porekla, u Kastra, Če Gevaru, Čaveza i Koreu.
Zadržali smo se dva dana u čuvenom letovalištu Varadero. Tu živi najbogatiji deo kubanske populacije. Žive od turizma. Uz proizvodnju šećera, duvana, ruma, turizam je jedna od najznačajnijih stavki kubanske ekonomije. U hotelu od tri zvezdice u kome smo smešteni cena je 50 konvertibilnih pezosa za uslugu "sve uključeno". U avgustu ovde ne dominiraju stranci jer, kako kažu Kubanci, za njih je ovde pretoplo. Naš hotel je pun Kubanaca iz kubanske dijaspore, Majamija, Kanade, Latinske Amerike, Evrope...
U hotelu ima i Kubanaca iz matice. To su oni koji radeći u raznim preduzećima imaju olakšice i popuste. U našim proteklim decenijama, to bi bilo uživanje povlastica za letovališta raznih preduzeća ili vojnih odmarališta. Tu su i Kubanci matice koje izdržava dijaspora. Za običnog Kubanca, bez tih povlastica i pomoći dijaspore, letovati u hotelu po ovoj ceni je nemoguća misija.
Saobraćaj glavnom avenijom Varadera, koja prati 22 km peščane obale, liči na evropski "a la kubana". U lepezi od starih modela kabrioleta, preko taksi žuto uniformisane "lade", automobila novijeg datuma, džipova, sve do "koko" i kočija šarmantnog izgleda.
Spektakl koji smo videli u izvođenju izvanrednih kubanskih baletskih plesača, na platou i u bazenu, stariju generaciju koja se nekad prepuštala holivudskom "Balu na vodi" i Ester Vilijams lako odvodi u vreme 60-ih godina. Ali, publika na spektaklu nisu bile starije generacije. To su uglavnom bili mladi Kubanci iz dijaspore i ovdašnja varaderska mladež dobro okićena statusnim simbolima. Od poslednjih modela mobilnih telefona, kamera, "la kosta" majica... Ovakvi prizori dobro se uočavaju na bilo kom beogradskom splavu ili kafi.
Filmovi ili domine
Muzika koja je pratila ovaj spektakl pripada regetonu, uz snažne elektro-tehno tonove. Pesme se dominantno čuju na engleskom jeziku. Regeton je ovde među mladima popularan. Našem uhu, sklonijem tradicionalnoj kubanskoj muzici, učinilo se da će takva vrsta muzike za pet minuta isprati svačiji mozak! Prebacili smo se na drugi sprat hotela gde su svirali kubanski muzicari.
Naravno, bez ozvučenja i tradicionalnu muziku! I u autobusu "Viazula" sa dosta mladih putnika, doziveli smo sličnu "ispirajuću" muziku. Moguće je da to dožive i stariji Kubanci koji u ponoć posedaju TV ekrane, ako već prednost nisu dali omiljenoj igri domina.