Mira Kosovka: Pet godina nisam zapevala

Već 14 godina živi u Sidneju i u Australiju je otišla slomljena posle ubistva majke. Na jednom gostovanju, zapala je za oko Rumunu Nikolaju i zbog njega ostala u Sidneju. Ovih dana ponovo je u Beogradu, na žalost zbog još jedne porodične tragedije.

- Ne mogu da pričam o tome, teško mi je. Nema više mog bratanca. Njegove ćerkice Aleksandra i Andrijana su ostale bez majke, a sada i bez oca. Poverene su na staranje sestri svoje majke. Obožavam ih, ja sam njihova super baka, a one sa ponosom svima pričaju da im je baka Mira Kosovka. Da mogu, da ih stavim u kofer, pa da ih ponesem sa sobom, da se od njih ne razdvajam. Nemam svoje dece, ali sam srećna što bar imam njih. U mojoj porodici je bilo mnogo tragedija, teško mi je da se nosim sa njima. Umesto da bol umine, on samo postaje sve jači - iskrena je Mira.

x Lečite li bol muzikom?
- Nekada mi je pesma bila spas. Ali, od 2008. godine kada je umro moj brat blizanac mikrofon nisam uzela u ruke. Dva puta sam probala na insistiranje prijatelja, ali nije išlo. Ljudi radosni, srećni, vesele se na svadbi, a meni se srce steglo, duša mi plače, suze iz očiju klize. Kako da pevam kad moga brata nema? Zajedno smo u majčinom stomaku bili, to je posebna povezanost. Njegova smrt me je dotukla. Kad je ubijen moj stariji brat, mislila sam da strašnija bol ne postoji. Ali eto, celi moj život se pretvorio u bol. Da nisam ovoliko jaka, ko zna šta bi sa mnom bilo.

x Kako živite u Australiji?
- Mirno, tiho, povučeno. Malo se družim s ljudima, pa mnogi naši zemljaci i nemaju pojma da skoro deceniju i po živim u Australiji. Živim bez fiksnog telefona. Morala sam da ga isključim. Ranije, kad god me uhvati nostalgija i pritisne muka, ja dohvatim telefon, pa zovem familiju i prijatelje u Srbiji. Kad mi stigne račun, iz džepova istresem sve što imam za telefonski račun. Da ne bih sebe dovodila u takvu situaciju isključila sam telefon. Za ove moderne načine komunikacije ne marim i nemam kompjuter, laptop, skajp...

x Od čega živite, ako ne pevate?
- Dobila sam invalidsku penziju zbog hronične reume koja me muči još od mladosti. Evo, prsti su mi sasvim zgrčeni, imam mnogo problema zbog reume. Teško je poverovati, ali medicinski nalazi su tu. Meni je Srbija majka, a Australija maćeha, ali maćeha mi je dala više od majke. Da nisam otišla u Australiju, ko zna šta bi sa mnom bilo. Ovako sam bar našla mir, spokoj i ljubav.

Bežim među ljude x Kako se borite sa nostalgijom i depresijom? - Nije lako. Dugo sam se zaključavala među četiri zida, tugovala u samoći, ali sam okrenula drugi list. Kad vidim da će da me uhvati frka bežim napolje među ljude. Šetam, gledam okean i lepo mi je. Šta ću, ovakvu sudbinu mi je napisao onaj odozgo. Shvatam da sam ja samo običan putnik koji ide stazama koje su zacrtane odozgo. Jer, ne znam kako bih drugačije objasnila sve što mi se u životu dešavalo - iskrena je Kosovka.   Digla ruke od muzike x Da li ste potpuno odustali od karijere? - Iskreno, digla sam ruke od muzike. Ipak, kad dođem u Srbiju ljudi me na svakom koraku pitaju kako sam, što me nema, zašto ne pevam... Osećam njihovu toplinu i ljubav svuda - na pijaci, ulici, u prodavnici. Osećam se dužnom da ostavim još nešto, da stavim pečat na svoju karijeru. Ali, šta i kada - ne znam.