Deda Miloje operisan u 103. godini

Miloje Živadinović bolnici posle operacije

 

- Imam vremena da se odmaram na onom svetu. Stvarno ne mogu da ležim. Celog života sam nešto radio, pa ni sada ne mogu da sedim skrštenih ruku, a kamoli da se izležavam u krevetu. Pošto sam odrastao u siromašnoj porodici, morao sam da radim još kao dete. Prvo sam služio po kućama bogatih. Donosio sam im iz grada šta im je trebalo, radio sam na njivi u staji. Onda sam se zaposlio kao rudar u Senjskom rudniku. Težak je to posao, ali se nikada nijsam žalio, čak ni kada su mi detonacije oštetile sluh - priča deda Miloje za "Vesti".

Ovaj energičan starac u rudniku je proveo dve decenije.

- Proveo sam mučan i težak život. Verujte mi, živ sam dokaz da ne doživi stotu samo onaj ko je lepo živeo nego i onaj koji je muku mučio.

Kada se šezdesetih godina sa suprugom Radom, kćerkom Janom i sinom Milanom preselio u Paraćin, zaposlio se kao čuvar u jednom građevinskom preduzeću.

I svoju decu je učio da nema hleba bez motike. Njegov sin Milan je postao nadaleko čuven majstor. Njih dvojica sami su napravili kuću i pomoćnu zgradu u Paraćinu i kupili vikendicu s voćnjakom i vinogradom. Deda Miloje je mnogo vremena provodio na tom imanju, a da je malo mlađi, kaže da bi se preselio tamo.

- Recept za dugovečnost je umerenost u svemu i porodična sloga. Kad mi je letos bio rođendan, poželeo sam da nadživim Kostadinku Momirović, baka Kosu iz Buljana kod Paraćina, koja je umrla u 108. godini, o kojoj su sve novine pisale. Ali, neću se ljutiti ni ako doživim da oženim praunuke. Imam ih trojicu i četvoro čukununučadi - šeretski će naš sagovornik, koji novine još uvek čita bez naočara, a jedino slabije čuje zbog detonacija u rudniku.

Sa sinom Milanom, snahom Zoricom i praunukom Despotom

 

- Operacija je dobro prošla. Rana zarasta. Sin Milan me svakodnevno vodi na previjanje, a ja, pošto ne čujem dobro, po smešku lekara Filipovića, koji me je operisao, vidim da je dobro uradio svoj posao i da ću poživeti još koju godinu - kaže deda Miloje koji za sebe kaže da je srećan čovek jer za prvih 100 godina nijednu tabletu nije popio.