Saznajte zašto je vitamin D toliko bitan
Znamo da su vitamini životno važne supstance koje se ne proizvode u organizmu i koje moramo unositi spolja. U slučaju vitamina D situacija je upravo obrnuta: on se uglavnom proizvodi u organizmu prilikom izlaganja suncu, dok je izbor namirnica kojima ga možemo uneti u organizam veoma ograničen.
Pošto nas savremeni način života navodi da provodimo sve više vremena u zatvorenom prostoru, a čak i kada izađemo na sunce koristimo kreme sa ogromnim zaštitnim faktorima, mi lišavamo sebe mogućnosti da proizvedemo dovoljno ovog vitamina.
Kako dobijamo vitamin D
Naše telo sintetiše vitamin D tek ako se direktno izlaži ultravioletnim zracima. Istraživači preporučuju da dobijamo najmanje 1000 IJ (internacionalnih jedinica), pa čak i 2000 IJ dnevno. Da bismo dobili 1000-2000 IJ dnevno, bilo bi potrebno ukupno 30 do 60 minuta ili više na direktnom suncu (ne iza stakla), sa što većom izloženom površinom kože. Vreme koje vam je potrebno zavisi od doba dana, doba godina, geografske širine, visine i vremena. Najbolje vreme je oko podneva.
Zimi vitamin D dobijamo uglavnom iz namirnica ili pilula. Sa izuzetkom masne ribe, ulja iz jetre bakalara i slanine, količina vitamina D u svim ostalim namirnicama je veoma mala i teško je dobiti odgovarajuću količinu putem ishrane.
Vitamin D u pilulama je dobro rešenje za zimu. Bitno je da znate da se prirodni vitamin D u slobodnoj prodaji kod nas nalazi pod nazivom “vitamin D3” (holekalciferol). On je korisniji od takozvani “vitamina D2”, koji je sintetički, pa se često prepisuje i na recept.
Vitamin D i imunitet
Poznati američki lekar dr Džozef Merkola ukazuje na bar deset proučavanja koja pokazuju da postoji obrnut odnos između nivoa vitamina D i respiratornih infekcija. Drugim rečima, što manje vitamina D neko ima u organizmu, to je podložniji prehladi, gripu i ne samo to, vitamin D izgleda deluje i kao fini regulator imuniteta, jer sprečava imuni sistem da preterano burno reaguje, smanjujući upalne procese. Ovo je važna informacija, ako imamo u vidu da se kod virusnih infekcija, posebno novog meksičkog gripa, desi da oboleli umru usled preterano jakog imunog odgovora na virus (na primer: preretano visoka temperatura). P
ošto tokom zime ne možemo da stvorimo dovoljnu količinu vitamina D sunčanjem, ako hoćemo da održimo imunitet i zaštitimo se od neprimerenih imunih reakcija, poželjno je da uzimamo vitamin D u dodacima.
Zdravstveni problemi i poremećaji povezani sa manjkom vitamina D
- osteoporoza (manjak ovog vitamina dovodi do smanjenja apsorpcije kalcijuma)
- rezistencija ćelija na insulin (manjak vitamina D doprinosi ovom problemu, koji je u korenu niza poremećaja - visokog pritiska, holesterola, gojaznosti…)
- dijabetes (manjak vitamina D ometa proizvodnju insulina u pankreasu)
- srčana oboljenja (statistički je pokazano da što je viši nivo vitamina D u krvi, to je u proseku manja kalcifikacija arterija kod ispitanika)
- rak prostate, dojke, jajnika i debelog creva (utvrđeno je da dovoljni nivoi vitamina D deluju preventivno protiv ovih bolesti)
- sezonski pad imuniteta (po pravilu jesen i zima, kada je manje sunca)
- sezonska depresija (obično jesenja i zimska)