Aco Pejović: Žena mi je najžešći kritičar!

Ali, eto mediji su se dokopali ove informacije, pa sada na sva zvona udaraju o ovoj za njega i njegovu porodicu bolnoj temi o kojoj ni tada, ni sada ne želi da govori. Ali, zato o predstojećem koncertu u Beogradskoj areni, koji je zakazan za 19. oktobar, i te kako hoće da priča.

- Frka mi je, što da krijem. Nisam oguglao, iako sam profesionalac. Samo bezosećajan čovek može da ogugla, da ne oseća tremu i da mu nije frka. Zagrizao sam veliki zalogaj, nema šta. Ali, uz božju pomoć biće dobro. Vremena jesu teška, ali rešio sam. Ko zna koliko bih morao da čekam neka bolja vremena. Nisu bila sjajna vremena ni kad sam pravio koncert u hali Pionir, pa je bilo odlično - kaže Pejović.

Vraćam milo za drago Vraćate li milo za drago onima koji vam podmeću nogu? - Bilo je u mojoj karijeri mnogo podmetanja nogu i naravno da vraćam! Ja čistog obraza idem pred svakog, nikog prvi ne diram. Ali, dobro znam da odbranim sebe. Znam da je loše vraćati i da treba praštati, ali, nažalost, često nekom moram da vratim i tri puta jače. Ako mu ne vratim, neće da se smiri. Znači, ne zavisi od mene - iskren je Pejović.

Koliko ste imali razočaranja u karijeri?
- Bilo je mnogo razočaranja, izneverenih očekivanja, prepreka, kajanja. Ali, bitno je da čovek kad padne zna da ustane i da krene dalje. Padnem, ali ustanem, očistim se, otresem prašinu sa sebe i idem dalje. Život me je iskušavao, udarao po glavi, stavljao na svakakve muke. Ali, eto, ostao sam živ i zdrav. Ne okrećem se unazad i pamtim samo lepe stvari. Neću da se sećam ničeg ružnog, ničeg što mi je zagorčavalo život i kvarilo sreću.

Kako ste podnosili promašaje?
- Naravno, bilo je i mnogo promašaja. Kao i svim pevačima, dešavalo mi se da promašim pesme. Mislim da će nešto sjajno proći, a ono ništa. Bilo je tu sjajnih balada koje su potonule u vreme hiperprodukcije. Čovek prosto ne može da ne promaši. Da nisam naučio da prevazilazim promašaje, pukao bih. To zna da klepi čoveka u glavu, pa da ne zna gde je. Ali, i uspeh zna da tresne u glavu i to žestoko.

Da li je vas uspeh tresnuo u glavu?
- Verovatno bi se to desilo i ko zna šta bi bilo da nije bilo moje supruge i mog kuma. Oni su mi najžešći kritičari. Taman da poletim, a oni me tresnu po glavi i kažu: "Hej ti, gde ćeš, sedi dole!" I ako bih hteo da se menjam žena, kum i prijatelji mi ne bi dozvolili. Ko šta radi, oni me kritikuju i svemu nalaze manu. Najčešće su u pravu i moram da ih slušam. Iako me često nerviraju, srećan sam što ih imam. Uvek mi sve saspu u lice, bez pardona. Hvala bogu, da se ne pogubim, kao mnogi.

Na koga mislite?
- Nagledao sam se svega i svačega na estradi. Nije da mi se gledalo šta ko radi, ali posao nameće čoveku da prati šta drugi rade. Mnogi se uznesu, pa padnu i ne znaju da ustanu. Slava lako ponese, posebno ove nove klince koji pojma nemaju da je slava bumerang koji se vraća i klepi te pravo u glavu.
 

Smena generacija - Na estradi je došlo do smene generacija. Mnogo dobrih pevača je jednostavno nestalo, a došli su neki novi klinci. Što se tiče mog mesta u svetu muzike - još nije došlo vreme za moju smenu. Ja sam tu negde, u sredini, između mladih i starijih. Kad dođe vreme da se i ja povučem, podneću to smireno. Biće to za 20-ak godina! Do tada, gledam da se što više sklanjam od estrade i da što češće bežim iz urbane sredine. Daleko od haosa punim baterije.