Amerika je planirala invaziju na Kanadu?

Već su postojale situacije kada su se dve zemlje našle u sukobu. Kontinentalna armija izvršila je invaziju na Kanadu tokom Američke revolucije, a vojska SAD vršila je česte upade tokom rata 1812. godine. Mejn je 1839. godine za dlaku izbegao sukob sa provincijom Nju Brunsvik usled pograničnog spora. Onda je 1866. godine oko 800 članova irsko-američke grupe pod nazivom Bratstvo Fenian pokušalo da okupira deo Kanade ne bi li tako prisilili Veliku Britaniju da dozvoli nezavisnost Irskoj.

Naravno, svi ovi sukobi blede pred Prvim svetskim ratom. Nijedna od država koja je učestvovala u njemu nije želela da ponovo bude uhvaćena sa spuštenim gardom. Mnoge od njih počele su da se spremaju za svaki potencijalni rat koji je mogao da vreba iza ugla.

Agresorska politika Amerike u bojama

Američka vojska osmislila je čitav niz planova koje je podelila po boji kako bi predvidela svaki mogući scenario: Crni plan bio je plan za rat sa Nemačkom, Narandžasti plan ticao se sukoba sa Japanom, a druge boje uključivale su Zelenu (Meksiko), Zlatnu (Francuska), Braon (Filipini) i Žutu (Kina). Čak je postojao i Plavi plan za slučaj da su SAD morale da izvrše napad na Island, kao i Beli plan koji se ticao građanskog rata unutar granica SAD. Crveni plan podrazumevao je rat sa Velikom Britanijom u malo verovatnom scenariju u kom Britanija želi da eliminiše SAD kao ekonomskog i komercijalnog rivala.

S obzirom na to da je Kanada (kodno ime: Ruž crvena), bila deo britanskog carstva i delila granicu sa SAD, dobar deo plana ticao se invazije na Kanadu kako bi se izbacila iz akcije pre nego što bi Britanija bila u prilici da je iskoristi kao bazu za iskrcavanje.

Ovako je izgledao plan invazije na Kanadu:

- SAD (kodno ime: Plava) bi napale i okupirale Novu Škotsku, najveću luku Kande na Atlantiku. Napad bi potom onemogućio pristup Velikoj Britaniji prugama i putevima koji bi joj bili potrebni za dopremanje trupa.

- Potom bi vojska SAD napala Kanadu širom granice formirajući tri fronta: Trupe bi napale iz Vermonta ili Njujorka i okupirale Montreal i Kvebek; iz Mičigena kako bi se zauzeo Ontario i iz Dakote u Manitobu. Ovi napadi omogućili bi SAD da zauzme industrijsko srce Kanade pritom sprečavajući slične napade na sopstvenoj teritoriji.

- Trupe bi potom prešle iz Vašingtona u Britansku Kolumbiju i zauzele Vankuver, najveću kanadsku luku na Pacifiku, dok bi mornarica blokirala luku Princa Ruperta.

Kada bi kriza bila završena i kada bi se odnosi između SAD, Velike Britanije i Kanade vratili u normalu, trupe SAD bi se potom povukle, ili bi tako barem mislili, ali ne. Namera SAD bila bi da zadrži sve osvojene teritorije, napisali su vojni planeri.

"Ideja je bila da se sve osvojene teritorije pripoje SAD“, stajalo je u planu.

Međutim, namera SAD u ovom slučaju nije bila toliko razrađena kao neki drugi planovi koje su stratezi smatrali važnijim. Sav bes koji su Kanađani mogli da osete nakon što su ovi dokumenti deklasifikovani 1974. godine vrlo brzo bi bio potisnut činjenicom i da je Kanada imala planove za napad na SAD, i pritom su ti planovi osmišljeni znatno ranije nego oni SAD.

"Odbrambena šema broj 1" stvorena je 1921. godine, dok je Ruž crveni scenario SAD odobren 1930. godine.

Kanadski plan zapravo je bio preventivni prvi udar u slučaju da Amerika odluči da je napadne. Za razliku od plana SAD, okupirani gradovi ne bi bili držani u posedu Kanade duže nego što je potrebno. Ideja je bila da se SAD izbaci iz ravnoteže napadom i trupe bi se potom povukle pritom rušeći mostove i uništavajući pruge sa nadom da će to odložiti protiv-napad Amerike.

Kanadska vojska imala je pomešane reakcije na ovu ideju, a jedan od generala nazvao ga je "fantastičnim očajničkim planom koji bi možda mogao da uspe“.

"Odbrambena šema broj 1“ postojala je kao opcija sve do 1928. godine kada je odbačena kao nepraktična.