Teodor Meron treći put predsednik Haškog tribunala
Meron je nedavno imenovan i za predsednika pravosudnog tela - takozvanog Mehanizma - koje će, po okončanju preostala tri tekuća prvostepena suđenja, preuzeti mandat Tribunala.
U saopštenju suda - koji je izbor predsednika tretirao kao "unutrašnju stvar", ne objavljujući proteklih dana nikakve detalje - prvi put se navodi da je protivkandidat izabranom Meronu bio južnokorejski sudija O Gon Kvon Meron je, precizira se u saopštenju, dobio 12 glasova, a Kvon šest. Tribunal ima 18 stalnih sudija.
Pošto je izabran za predsednika, Meron je za dužnost potpredsednika suda nominovao sudiju Ađijusa, koji je potom izabran aklamacijom. Kao kandidat sudije Kvona za potpredsednika, pre izbora se u Tribunalu nezvanično pominjao holandski sudija Alfons Ori. Stalne sudije Tribunala do sada su, od osnivanja, predsednika birali aklamacijom, a nije bilo protivkandidata.
Meron (83) je sudija Tribunala od 2001. godine. Predsednik suda bio je od 2003. do 2005. i od 2011. do danas. Američki državljanin, Meron je karijeru u Tribunalu proveo u apelacionom veću i nikada nije bio član veća koja su vodila prvostepena suđenja optužnenima.
Posle oslobađajućih presuda Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću, sudija Meron našao se u središtu kontroverze koju je, pismom prijateljima koje je procurelo u štampu, pokrenuo nestalni sudija Frederik Harhof iz Danske.
Sudija Harhof sugerisao je da su oslobađajuće presude visokim vojnim i policijskim zvaničnicima donete pod pritiskom sudije Merona, suprotno utvrđenoj sudskoj praksi Tribunala, a za račun vojnih krugova SAD i Izraela, čiji je Meron bio državljanin dok nije postao američki građanin.
Meron je te optužbe negirao, a sudija Harhof je, zatim, na zahtev odbrane izuzet iz raspravnog veća koje je trebalo da izrekne presudu Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.
U zvaničnoj biografiji sudije Merona piše da je on "vodeći stručnjak za međunarodno humanitarno pravo, ljudska prava i međunarodno krivično pravo" i da je "napisao neke od knjiga koje su pomogle da se postave pravni temelji za međunarodne krivične sudove".