Petar Matijević - Kralj hektara

Prevara se odnosi na zakup 1.174 kvadrata građevinskog zemljišta na uglu Futoškog puta i Novog bulevara u Novom Sadu, koji je Matijević prebacio na Aleksandar gradnju, da bi ova građevinska firma na toj parceli izgradila hotel Holidej in, na površini koja je za 650 kvadrata veća od propisane. Matijeviću su lisice stavili u njegovoj kući, dok je on besomučno vikao: "Ko ste vi da me hapsite?!" S vlasništvom nad 15.000 hektara zemlje, 25 kompanija i jednom fondacijom, 2.400 zaposlenih i godišnjim prihodom od 20 milijardi dinara, nije čudo što je Matijević bio toliko iznenađen.

Rođen je 1951. godine u Kolašcu kraj Knina. U vreme rata, 1991. godine, doselio se u Vojvodinu i od male zanatske radnje MIM, napravio vodeću firmu u proizvodnji mesa. Od siromašnog mladića postao je vlasnik desetina firmi koje se bave poljoprivredom, trgovinom i ugostiteljstvom. Prema pisanju pojedinih medija, Matijević je prve velike pare zaradio prodajom ćurećih bataka iz Italije, sumnjivog kvaliteta, pošto ih u ratno vreme niko nije kontrolisao! Pre nekoliko godina Industrija mesa Matijević bila je uvučena i u skandal zbog prodaje viršli koje sadrže genetski modifikovane organizme (GMO), koji su u Srbiji zakonom zabranjeni.  Matijević je tvrdio da je za uspeh najvažnija vizija.
 

- Ja sam je dobio kao dete, pre 45 godina, dok sam čuvao dve svinje koje su bile pravo malo bogatstvo moje siromašne porodice. Shvatio sam da bi bilo bolje kada bi čuvao 100 ili više. Od tada pa do danas fasciniraju me velike brojke. Visoka produktivnost, niski troškovi i optimalan kvalitet uz praćenje zahteva tržišta, osnova su svega. Svi koji misle i ponašaju se drugačije završavaju na smetlištu privrede. Mnogi me pitaju kada stati i uživati u plodovima svoga rada. Mišljenja sam da stajanja nema. Ja se najbolje odmaram dok žurim napred, a najvažnije u svemu je doneti odluku, pa makar bila i pogrešna.

I danas pamti nemaštinu iz detinjstva, pa kaže da mu je beg iz siromaštva bio pokretač.

- To je bio put ka vrhu koji nije trpeo slabosti, nije dozvoljavao osvrtanje, pun odricanja, ugodnih i neugodnih trenutaka, put u jednom smeru sa jasnim odredištem. Drago mi je što sam danas ovde i što sam dokaz da se samodisciplinom i tačno određenim

ciljevima može ostvariti svaki san.

Nakratko se povukao iz javnosti kada su mu oteli sina Bojana 2001. godine. Tada je za otkup kidnaperima morao da prebroji 980.000 nemačkih maraka. Možda zato danas izbegava svaki razgovor o svojoj imovini. Sme­ta­ju mu i priče o to­me ka­ko taj­ku­ni gu­ta­ju srpsku plod­nu ze­mlju.

- Mo­gu da nas zo­vu ka­ko ho­će, ali i ja i Ko­stić i Ro­dić, po­di­gli smo svo­ja pred­u­ze­ća iz te­me­lja i do­ka­za­li se evrop­skim re­zul­ta­ti­ma - ka­te­go­ri­čan je bio Ma­ti­je­vić.

Lju­tila ga je i na­me­ra države da se­lja­ci­ma po­de­li ma­le po­se­de.

- Ilu­zor­no je oče­ki­va­ti da ne­ko može po­sti­ći evrop­ski pri­nos na ma­lim po­se­di­ma jer mu tre­ba sku­pa, sa­vre­me­na opre­ma, a naš se­ljak ne­ma te pa­re - is­ti­če Ma­ti­je­vić i pod­se­ća da mo­de­ran kom­bajn na sa­te­lit­sko na­vo­đe­nje košta 300.000, a trak­tor 200.000 evra.

- To ni­su ovi trak­tor­či­ći i kom­bajn­či­ći či­je klju­če­ve  si­ro­ma­šnim pa­o­ri­ma de­le po­li­ti­ča­ri u pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma.

Na pitanje da li će, kako se u javnosti nagađa a paori strahuju, pro­da­ti ze­mlju čim se do­če­pa­mo Evrop­ske uni­je, Ma­ti­je­vić od­go­va­ra:

- Pa, za­što je ne bih pro­dao ako tr­ži­šna ce­na bu­de do­bra?! Ze­mlja je po­tro­šna ro­ba, kao i sve osta­lo. U Sr­bi­ji je tre­nut­no 800.000 hek­ta­ra u par­lo­gu! Ka­mo sre­će da ih ku­pe Nem­ci ili ne­ko dru­gi, ima­li bi­smo od ko­ga da na­u­či­mo ka­ko se ra­di. Ušli bi­smo u Evro­pu i vi­še nas ni­ko ne bi bom­bar­do­vao.