Tasovac održao lekciju na Zejtinliku
Tasovac je posle polaganja venaca rekao da Srbija mora da iskoristi svoje potencijale i da kao društvo ponovo zadobije poštovanje i mesto koje je u svetu pripada. Govoreći o učešću Srbije u Prvom svetskom ratu, Tasovac je proboj Solunskog fronta opisao kao najslavniji podvig.
"Podsetiću da je proboj Solunskog fronta jedan francuski oficir opisao kao 'neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka, u kome je pobedio srpski pešak'. Ta usmerenost ka cilju, taj trijumf potencijala nad problemom, bila je dovoljna da srpski vojnik, vraćajući se u otadžbinu, bude brži od francuskog konjanika", rekao je on.
Tasovac je rekao i da se od Srbije danas ne traži takav podvig kakav je postignut u Prvom svetskom ratu, ali da se traži usmerenost ka cilju i angažovanje na rešenju problema.
"Druga stvar na koju bih želeo da podsetim jeste poštovanje koje je tada Srbiji odavao svet. Pre svih Amerika koja tih godina stupa na pozornicu kao svetska sila, čiji predsednik Vudro Vilson je 28. jula 1918. godine, ističući, pored američke, i srpsku zastavu na Beloj kući i svim državnim zgradama rekao da 'se Srbija viteški borila i propatila za ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države' i u njegovom kasnijem zastupanju Srbije u pregovorima naša zemlja stekla je svog moćnog zaštitinika", rekao je Tasovac.
Srpski ministar je rekao da se ne smeju zaboraviti ni žrtve koje su za Srbiju u vreme Prvog svetskog rata podnele Rusija i Grčka.
"Ne zaboravljamo ni žrtvu ruskog cara Nikolaja Drugog, koji je, ušavši u rat da bi zaštitio Srbiju, na kraju izgubio i život i imperiju. Nemamo reči da izrazimo zahvalnost Grčkoj, koja je tih godina Srbima zamenila otadžbinu i koja je, na ponudu centralnih sila da s juga napadne Srbiju i stekne teritorijalnu korist za sebe odgovorila kako je ona suviše mala zemlja za tako veliko nepočinstvo", rekao je Tasovac.
Kako je naveo Tasovac, danas se mnogi pitaju šta je bilo to čime je Srbija izazvala toliko poštovanje ne samo svojih saveznika već i svojih ratnih protivnika, čiji je car Vilhelm Drugi govorio o 'jednom malom narodu', koji je za četiri godine rata ispisao 'samo najveće i najslavnije pobede'.
"Tajna je u tome da vas drugi, šta god o njima mislili, najčešće ne vide gorim nego što vidite sami sebe. Ako uspemo da se kao društvo integrišemo, kao u to vreme, ako dozvolimo sebi da naši potencijali ponovo pobede naše probleme, siguran sam da ćemo povratiti najpre svoje samopoštovanje, a potom i poštovanje svih drugih, za koje, ne bez razloga, verujemo da nam pripada", rekao je Tasovac.