Sarajevo sprema "atentat" na Principa
Organizaciji su se pridružili instituti iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Bugarske, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Na pitanje zašto nema Srbije, Kamberović odgovara da čim je došao na ideju za naučni skup u Sarajevu, prvo je pozvao kolege iz beogradskih institucija.
- Voleo bih da su moji prijatelji u Beogradu pristali da sa nama rade. Još uvek ne mogu da razumem zašto nisu imali hrabrosti da naprave taj iskorak - tvrdi Kamberović.
Direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović međutim, tvrdi da poziv nije dobio.
Francuzi se povukliZanimljivo je da je još u aprilu francuski ambasador u BiH najavio da će povodom jubileja biti organizovana međunarodna konferencija istoričara iza koje bi, između ostalih, stala i Misija za obeležavanje 100. godišnjice Prvog svetskog rata koju je osnovao zvanični Pariz. Od toga se očito odustalo, a Kamberović čak među francuskim naučnim institucijama nije uspeo da nađe suorganizatore za svoj skup. Nedavno je glavni operativac u srpskom državnom organizacionom odboru za obeležavanje jubileja Radoslav Pavlović "Vestima" izjavio da je od francuskih prijatelja dobio uveravanja da projekti iza kojih će stati Francuska neće biti deo revizije istorije niti upereni protiv uloge Srbije u Prvom svetskom ratu. |
- Kolegu Kamberovića poznajem godinama. Nikada sa mnom o tome nije razgovarao. Dolazio je, uzimao je knjige, razgovarali smo o drugim vidovima saradnje, ali poziv zvaničan nikada našem institutu nije upućen - odgovara Pavlović.
Već duže vreme među srpskim istoričarima se priča da su neki od prijavljenih referata za sarajevski skup na talasu pokušaja revizije istorije Prvog svetskog rata iza koje se naziru namere da se Austrougarska i Nemačka aboliraju od agresorske uloge koju su nesumnjivo imali, a koju su i priznali Versajskim mirovnim ugovorom. To je razlog što se niko od srpskih naučnih institucija nije pridružio skupu, ali ni ugledna naučna imena. Kako nam je potvrdio Kamberović, među 120 učesnika, referate su prijavili profesor Nikola Samardžić (o čemu su "Vesti" već pisale), Milivoje Bešlin, Haris Dajč i jedan mlađi istoričar iz Novog Pazara.
Zajednički zločinački poduhvatMomčilo Pavlović kaže da nije siguran koliko je sarajevski institut kompetentan za organizaciju međunarodnog naučnog skupa i odabir referata o Prvom svetskom ratu. |
Da skepsa srpskih istoričara nije bez osnova može se videti i iz izjave dr Vere Katz koja je govoreći o skupu u Sarajevu kao član organizacionog odbora najavila da će se na konferenciji čuti različite interpretacije atentata.
- Da li je u pitanju teroristički akt ili je Gavrilo Princip narodni heroj, to ćemo videti - zagonetno je rekla Katz, najavljujući nove poglede na Prvi svetski rat.
Kamberović, međutim, tvrdi da oni kao organizatori neće dozvoliti politizaciju skupa, već samo argumentovana izlaganja. Na insistiranje "Vesti" da li i on Gavrila Principa posmatra kao teroristu odgovara da je "glupost porediti Principa i Osamu Bin Ladena".
- To su dva različita vremena i dva različita konteksta. Treba shvatiti da je Princip izvršio atentat 1914, a ne 2014. i tako ga treba gledati u kontekstu početka 20. a ne 21. veka - kaže bošnjački istoričar.
I Klark se predomislioKristofer Klark, profesor sa Kembridža, čija studija "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914" sugeriše da su Srbi krivci za izbijanje Velikog rata, dok sarajevski atentat poredi sa terorističkim napadom Al Kaide 11. septembra 2011, nedavno je priznao da je u nemačkom izdanju svoje knjige umesto terorista za Gavrila Principa napisao da je atentator. |