Na robiju jer je od komšije branio Tita
Portparol Osnovnog suda u Kraljevu Marina Kovačević kaže da je sud imao obzira da je osuđenik učesnik NOB-a i nosilac odlikovanja, ali činjenica da je "osuđenik" 1926. godište, kao i da je lošeg zdravstvenog stanja ga ne rehabilituju.
"Zakon nema izuzetaka, ali smo Jankoviću nudili sve opcije od plaćanja kazne na rate do odbijanja od penzije, međutim on odbija svaku ponudu", kaže Kovačevićeva.
Odlazak u zatvor Jankoviću je jednom pomeren za tri meseca, ali i u svojoj kući je, kako kaže, kao na robiji, jer živi bukvalno iza brave. Iako teško diše, ni sud ni kaznu, ne priznaje.
"Mantra mi se po glavi, ali ni živ ni mrtav, ne idem na robiju. I zatvor je za ljude, i Tito je bio u zatvoru, a ja sam istrajan neću izaći odavde sve dok pravda ne izađe na videlo", kroz oškrinute roletne jedva izgovara Janković.
Dušanov saborac iz ulice tvrdi da komšija ružne reči potegne samo na vređanje predsednika SFRJ. "Danas svako ima prava da veruje u šta želi, a on veruje u stare Titove ideje i to treba poštovati. On bi za Tita i život dao". kaže 82-godišnji Sreten.
Osuđenik koji je zagazio u 90. godinu, potrebu da štiti sećanje na Tita i Jugoslaviju poverio je jedino ovdašnjem zaštitniku građana.
"Mi ne možemo da utičemo na Sud i presudu, ali je činjenica da smo pomalo u ovom vremenu kada su zaštićeni svi od rasnih, nacionalnih, seksualnih i drugih grupa pa i psi lutalice su zaštićene, ali zaboravljamo na stare bespomoćne ljude kojima se izmiče tepih ispod koga su sakrili detinjstvo i ideale", kaže zaštitnik građana.
Dušan Janković obratio se pismom i skupštinskom odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i podneo kontratužbu tvrdeći da ga je komšija, takođe, vređao i psovao i Tita i revoluciju.