Slamka nade i spasa od potpunog beznađa

Najveća podrška: Janoš Pap sa sinom Peterom ispred bolnice

Razlog za našu posetu i doček bile su novopristigle donacije za ovog nesrećnog čoveka. Reč je o 200 dolara redovne donatorke Rajke Tarlać iz Sidneja, kao i 180 dolara anonimnog donatora, takođe iz Australije, koje smo mu tom prilikom uručili. Ovi prilozi stigli su kao odgovor na vapaj cele porodice, čime su ovi humani čitaoci "Vesti", po ko zna koji put, dokazali da za njihovu dobrodušnost, razumevanje i saosećajnost ne postoje granice.

- Kad se čovek najmanje nada stigne mu slamka nade i spasa. Mnogo hvala tim dobrim i humanim dušama! Ne želim, nikako, da ova moja tužna porodična priča preraste u kuknjavu, ali zaista nam je teško. Ne zna se kome je teže. Da li meni, ovako u bolnici, ili mojima kod kuće. Supruga Zvezdana i majka Eržebet jedva su pokretne, pa je sve spalo na jadnu dečicu, tačnije na Petera, koji sve mora sam. Vodi i dovodi braću i sestru iz škole, seče drva, ide u nabavku, a radi i u bašti. Pri svemu tome, jadnik i sam mora da uči za školu. Ove donacija dobro će nam doći da nabavimo drva za zimu i tako bar delimično rešimo pitanje ogreva. Zato još jednom hvala do neba ljudima iz daleka, koji su nam poslali pomoć - vidno bolan i neraspoložen, ali ipak sa osmehom na licu - rekao je Janoš Pap.

Kako smo već pisali, on je pre desetak dana kolima hitne pomoći prevezen u bolnicu, sa konstatacijom predinfarktnog stanja. U međuvremenu, lekari su konstatovali da ima probleme i sa kamenom u bubregu.

- To je samo deo mojih boljki. Postoji mogućnost i da mi krvari i čir na želucu, od silnih lekova koje sam popio za vreme boravka u bolnici. I onda, da apsurd bude još veći, jedno snimanje zakazano mi je tek za kraj novembra, a drugo za početak naredne godine! Tako da ću, ukoliko želim da preživim, detaljnije preglede i snimanja ipak morati da zakažem kod privatnih lekara, a to košta. Pristigla pomoć bi mi dobro došla za to, ali kako da ukućane ostavim bez dinara? Nikakvog prihoda nemamo. Supruga još nije dobila invalidsku penziju i pitanje je da li će uopšte i dobiti. A, deca moraju nešto da jedu, obuku se i kupe knjige za školu - priča suznih očiju otac Janoš.

Njegov najveći problem, kako naglašava, jeste to što će i posle konačnog dolaska iz bolnice morati još neko vreme da miruje na kućnom oporavku i neće smeti ništa da radi.

- Planirao sam mnogo toga... Da biciklom idem na reku, upecam što više ribe koju bismo stavili u zamrzivač, a zatim da u obližnjem šumarku nasečem granje i tako bar malo olakšam kućni budžet. Ali, sad ništa od toga... Samo da se oporavim, da ne ostavim porodicu na cedilu. Verujte, to mi je jedina želja - zaključio je vidno uplašen
Janoš.