Crkveno zvono za dve države

Božji i ljudski dar: Svetinja pored Drine

 

Čin osvećenja počeo je ispred hrama koji su uz blagoslov episkopa Lavrentija, kako je na početku rekao Dragan Bajić, sveštenik iz Banje Koviljače, gradili ktitori sa vernim narodom Gornje Koviljače i drugih krajeva.

- Ovo je najlepši od Boga dar za ovaj kraj i ljude koji u njemu žive. Prvi put ovde odjekuju crkvena zvona.

Vladika i ktitori: Zoran Mirković i Zoran Mitrović sa Lavrentijem

 

Sunčano jutro najavilo je odličan dan za okupljanje i događaj kome mnogi prisustvuju samo jednom u životu. Dok se na samoj obali na ražnju vrteo vo od 350 kilograma i krčkao vojnički pasulj za 1.000 duša kraj crkvenog zvona pored hrama ozbiljnog izraza lica stoji Milan Cvetinović, zvonar crkve u Banji Koviljači.

- Pripala mi je dužnost i čast da zvonim na današnji dan. Prvi put odavde će odjekivati crkveno zvono koje će se istovremeno čuti u dve države jer će njegov "glas" prenositi i preko Drine. Nije mala stvar sagraditi crkvu, a ovom narodu iz Gornje Koviljače ovakav hram je bio potreban - kaže dok čeka trenutak kada će pokrenuti zvono.

Vo na ražnju

 

Dok je vladika Lavrentije obavljao čin osvećenja lica ktitora, dva Zorana, ozbiljna i dostojanstvena, kao da se sećaju se dana kada su započeli hram, novembra prošle godine kada je vladika osveštao temelje, truda, želje i ljubavi uloženih u ovo "parče neba na zemlji".

- Sve vreme dok smo osvećivali crkvu molio sam se Bogu za one koji su uložili truda i ljubavi da je podignu, da je ozidaju, da je daruju svojoj crkvi i svome rodu - rekao je vladika posle liturgije.

Posle čina osvećenja ktitorima je dodeljen orden vladike Svetog Nikolaja srpskog kojim ih je odlikovala eparhija šabačka, a gramate su dobili Zdravko Popović i Dane Spasojević. Kako je Zoran Mirković rekao, Gornja Koviljača nije mogla dočekati radosniji dan od dana osvećenja nove crkve.

Čin osvećenja svetinje

 

- Podigosmo dom Bogu, učinivši ga tako stanarem našeg sela i najmilijim susedom. Svako se raduje kada dobije dobrog komšiju, na koga se može osloniti u nevolji i veseliti se u radosti, a nama se sreća upravo događa osvećenjem hrama Sretenja Gospodnjeg.