U Rusiji žene komanduju

- Kada sam stigla u bivšu Jugoslaviju bio je prvi dan rata. Dok smo izlazili iz Hrvatske, začula sam nečije reči: "Bežite, bežite, počinje rat!" Bila sam srećna što smo stigli u Srbiju, u koju sam se zaljubila na prvi pogled. Dok sam imala para, obišla sam celu Šumadiju, a kad ih je ponestalo, nije mi se vraćalo kući. U jednom razgovoru vlasnik kafane u Raševici mi je ponudio da radim kod njega kao konobarica. Rešila sam da prihvatim posao - priča Vera kako je rešila da ostane još neko vreme u Srbiji.

Jednog dana u kafanu je ušao Dragoslav Ilić, a njeni planovi o povratku u domovinu potpuno su pali u vodu. Bila je to obostrana ljubav na prvi pogled. Zabavljali su se godinu i po dana, a potom se ona preselila kod njega, decembra 1993. godine. Venčali su se maja naredne godine.

- Nisam se pokajala. Imamo odličan brak. U početku smo živeli sirotinjski, jer je Bata puno trošio u kafani. Ali, poslušao me je i postao je domaćin. Napravili smo novu kuću i sada živimo veoma lepo. U Rusiji sam živela na Crnom moru. Sve sam ostavila zbog ljubavi - kaže Vera.

Njen jedini problem u početku bila je poljoprivreda, jer je gradsko dete. Pošto se motike prvi put latila posle udaje, kaže da nije umela da razlikuje kukuruz od trave, pa ju je svekrva često jurila po njivi. Tada bi u pomoć uskakao Dragoslav, koji bi kopao i svoj i njen red sve dok ona nije naučila. Nekoliko godina brala je pečurke sa suprugom, a onda su prešli na uzgajanje šargarepe. Pošto su je zasadili na 2,5 hektara sa prijateljem Slobodanom Marjanovićem, sada imaju puno posla.

Naša sagovornica tvrdi da se kao muževi Rusi i Srbi ne razlikuju mnogo, a jedina prednost je što u Rusiji žene više komanduju:

Složna deca Vera je iz Rusije dovela i svoje kćerke Katarinu i Kristinu, koje su se takođe udale u Raševici. Dragoslav iz prvog braka ima kćerku Bojanu i sina Bojana. Njih dvoje imaju i zajedničku kćerku Sandru. - Deca su se odmalena lepo slagala. Iako svi osim Sandre imaju svoje porodice, i dalje su nerazdvojni. Imamo i tri unuka koji se odlično slažu - kaže Dragoslav.

- Novac je u ženskim rukama, a u Srbiji je naopako. Ali, pošto sam krojačica, nešto sašijem, pa opet imam svoje pare. Ovdašnji muškarci ne vole da pomažu ženama u kući, a meni je moj bivši muž Rašat sve pomagao. Mada, ni svi Rusi ne rade po kući. Kako vreme prolazi, sve više vidim da su Srbi i Rusi slični po karakteru. I jedni i drugi vole da lažu, mada, kod nas ne lažu baš toliko. Kada sam došla u Srbiju verovala sam svakom dok nisam shvatila da to ne treba da radim. U kafanu dolaze najgori ljudi - zaključuje Vera.

Dragoslav kaže da je njemu svejedno da li mu je žena Ruskinja ili Srpkinja, jer žena je žena. Jedino što je Vera uvozna.

- E, a rekao si da me ne bi menjao za deset Srpkinja - odmah se umešala Vera.

Dragoslav je brže-bolje pohvalio svoju ženu, ali je naglasio da bi bila još bolja kada ne bi imala jezik.

- Bez tolerancije brak ne može da uspe. Mi se posvađamo zbog jedne stvari, ali i dalje razgovaramo na druge teme - objasnio je Dragoslav.